Ništa bednije premijer Crne Gore nije mogao da učini do toga da sebe i porodicu proglašava navodnim mučenicima koje čereče mediji. Želeći da prikaže kompletnoj javnosti kako je izložen brutalnim napadima, on krajnje perfidno izbegava da ponese odgovornost za sramno delovanje protiv Srbije koje zajedno sa Aleksom Bečićem čini gotovo svakodnevno.
Otuda je tugaljiva pričica kako su mu ćerke izložene napadima tabloida u Srbiji više nego jadna. Usudio bih se reći odvratna. No, sažaljenja nema i ne sme ga biti, jer je Zdravko Krivokapić udario svojim potezima na Republiku Srbiju i srpski narod, te je veoma svesno sebe doveo u poziciju da mu ljudi govore da je izdajnik i prodana duša. Narod ume najbolje da oceni.
Naravno, porodicu niko ne sme nikom da dira niti da pominje, ali biznise članova te porodice vala sme. Nemam ništa protiv ako članovi porodice Ranka, pardon, Zdravka, Krivokapića sjajno prihoduju, no ne vidim problem ako se napomene da to čine u zemlji na koju je njihov tata tako brutalno udario zalažući se kao premijer susedne države da se usvoji rezolucija o Srebrenici, koja najdirektnije ide na štetu Srbije i srpskog naroda u celini na prostoru bivše SFRJ.
Pošto je zarad svoje fotelje i zadnjice sa sve Aleksom Bečićem i Milom Ðukanovićem takav sraman dokument učinio obavezujućim u Crnoj Gori, te time pokazao šta misli o Republici Srbiji i srpskom narodu uopšte, zaista ne vidim problem da iz Srbije dobije adekvatan odgovor. I to svakodnevni. Njegove žalopojke i pričice kako želi dobre odnose sa Srbijom neka okači mačku o rep.
Svaka ptica svome jatu leti, a oni su pokazali da su im Tirana, Sarajevo, Zagreb, pa i ovakva nesrećna Priština daleko bliži nego Beograd. Želimo im sve najbolje i imamo u vidu da zajedno sa ovim centrima i oni rade protiv interesa Srbije. Otuda sam lično veliki pristalica da se svima koji su glasali za rezoluciju o Srebrenici u Skupštini Crne Gore, kao i svim članovima Krivokapićeve vlade s njim na čelu koji su se zalagali za istu uskrati gostoprimstvo u Beogradu i da se proglase za nepoželjne.
Ono što je posebno jadno jeste vađenje crnogorskih rukovodilaca, posebno Zdravka Krivokapića i Alekse Bečića, kako je i Srbija donela 2010. deklaraciju o Srebrenici. Tako je, doneta je, ali razlika između rezolucije i deklaracije je ogromna, jer je rezolucija obavezujući akt, a deklaracija nije.
Uz sve to, čak i ona sramna Tadićeva vlast nije u tu skandaloznu deklaraciju uvrstila reč genocid, dok su Zdravko i Aleksa jedva dočekali da genocid kao kvalifikaciju ubace u obavezujući akt po kome se u Crnoj Gori mora rukovoditi. Zato je više nego sramno njihovo „izvlačenje“ na nešto što je u Srbiji doneto u vreme vlasti onih koji im danas u Srbiji daju podršku za njihove antisrpske postupke, i to samo zato što su upereni protiv Aleksandra Vučića.
Najsramnije od svega je bestidna priča kako Vučić sa Demokratskim frontom u sadejstvu sa Ðukanovićevim DPS ruši vladu u Crnoj Gori. Oni koji su zajedno sa DPS izglasali rezoluciju o Srebrenici i zajedno sa DPS smenili sopstvenog ministra prigovaraju nekom za saradnju sa DPS i Milom Ðukanovićem. Imaš li stida, Krivokapiću?
Ranko ili Zdravko Krivokapić? Kako god izgovorili, nećete pogrešiti.
NE PROPUSTITE
