Juče ispričah kako je moja pokojna majka, iako očima nije mogla da vidi Tita i partiju, redovno glasala za Ka Pe Jot, da je čak i za mene glasala, a danas sledi pitanje od 1.000.000.000 sendviča: da li bi moja majka, da je počem živa, glasala za Vučića i SNS.
Ona je glasala umesto mene, ja ću, pošto je sprečena da se izjasni, odgovoriti umesto nje. Decidirano - njet. Siguran sam da je tako jer je - čim se devedesete ukazala mogućnost da glasa za nekog drugog, a ne za Tita i partiju - glasala za SPO. I ne samo da je glasala nego se pod starost učlanila u SPO.
Priliku da nesmetano i nekažnjeno glasaju za koga god hoće u Srbiji s početka devedesetih iskoristilo je cca 25-30% od onih 95-96% koji su glasali za Tita i partiju. Ostali su po inerciji nastavili da glasaju za Tita i partiju, koju su prelili u SPS i Slobu Slobodu.
Nakon Miloševićevog strmopizda, kad je druga nastala sudija, DOS je dobio jedva nešto manje glasova nego što su dobijali Tito i partija. Oni koji su glasali za Tita, za Slobu, na kraju su glasali i za DOS. Neprestano se zaboravlja da je DOS u parlamentu imao više poslanika nego što ih danas ima Vučić.
Vučić kao Najviše Mesto verovatno misli da se do zvezdanih visina vinuo učenjem, upornošću i napornim radom, stvar, međutim, stoji drugačije - njegova faktička politička svemoć mnogo više duguje dvama drugim faktorima: na prvom mestu inertnoj, politički nepismenoj, nihilističkoj masi koja glasa za svakog ko je na vlasti i na drugom - biblijskom neradu političkih protivnika.
Za koga danas glasa njih 25-30% nezadovoljnika Visokim Režimom? To je nepoznanica jer su opozicione stranke bojkotovale izbore. Zašto? Zato što im je 25-30% bilo malo. Ali qwrz će ikada dobiti više. Onih stabilnih 60% inertnih glasova koji se se prelili sa Tita, Slobe i DOS ulili su se u Vučićev mainstream, a Vučić je to znao da hendluje brže, jače i bolje nego njegovi prethodnici.
Vučić je, dakle, tu gde jeste i nema nameru da odstupi, mada bi mu, da ima smisla za avanturu - a da nema sopstvenu tevabiju za vratom - bilo najpametnije da opozicionim mačkama s jebališta kaže: „Evo vam vlast, jebala vas vlast“, pa da se posle godinu i po dana vrati brži, jači i bolji.
Situacija bi izgledala bezizlazna za pomenutih 25-30% da im bog nije podari akademika Teodorovića, koji ume zaćuti na duži period, da bi - čim se oglasi - označio još dublje opoziciono potonuće u nerad i bezidejnost.
Evo, recimo, šta je nedavno izjavio: „Jedini odgovor na to (Vučićevu tiraniju, prim S. B,) jesu i protesti i bojkot. Bojkot svega. Bojkot izbora, bojkot proizvoda firmi koje se reklamiraju na Pinku i Hepiju, bojkot kafića koji drže tabloide, bojkot izdavača koji štampaju predstavnike režima, itd. Jedino i bojkot i ulični protesti mogu da oslobode Srbiju od okupacije mafijaškog režima.“ Neki Tviter-šeret je na to primetio da bi Teodorović trebalo da da primer bojkotujući SANU i akademski dodatak koji mu isplaćuje mafijaški režim.
NE PROPUSTITE
