FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Srpska džamahirija
Foto: Marina Lopičić

kolumna

FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Srpska džamahirija

Lični stav

Gvozdeno je pravilo da isuviše tesna veza između države i crkve i države i naroda završava u pičvajzu i teškom haosu čija najkraća definicija glasi - spajanje stvari koje treba da stoje odvojeno i razdvajanje stvari koje treba da stoje zajedno.

U slučaju kad se crkva i država previše spoje - kao što je u Srbiji slučaj, iako su bajagi Ustavom razdvojene - na gubitku su i država i crkva (mada i kalcani i državnici iz toga izvlače solidan profit). U tom slučaju arhijereji se pretvaraju u zanosače političarskih muda, a politika se pretvara u lažnu religiju, subverzivniju od svakog ateizma i agnosticizma.

Kad sam vaktile napisao da je tokom svog dijalektičkog razvoja Srbija promenila sva državna uređenja osim džamahirije, mislio sam da ćeram komendiju, ali kako stvari stoje, izgleda da Srbija - bar u poslednjih trideset i kusur godina - nije imala nijedno drugo društveno uređenje osim džamahirije.

Podsetimo se Gadafijevog remek-dela „Zelene knjige“. Gadafi je džamahiriju zamislio kao „neposrednu vladavinu narodnih masa“, naravno s njim na čelu. Tako su, recimo, svi Libijci, gde god da odu, imali status ambasadora, naravno samo na papiru, jer ostatak sveta nije davao pet sitnih para na to.

Isto tako, libijsko je nacionalno bogatstvo bilo svojina svih Libijaca, takođe na papiru, jer je lavovski deo tog bogatstva, obrni-okreni, završavao na Gadafijevom računu. Dobro, de, u Srbiji nisu baš svi bili ambasadori - mada jesu gotovo svi - a i naši Gadafiji - vođeni devizom „ako smo braća, kese nam nisu sestre“ - nisu tvrdili da je nacionalno bogatstvo vlasništvo svih Srba, ali jesu stvarali iluzorni utisak da svaki Srbin ima prava da odlučuje o svemu što se tiče Srbije.

Dok je sve još bilo u povoju - iako je u suštini sve već bilo otišla u 3LPM - sa stranica Danasa sam tetlemanu Tadiću slao SMS-ove u kojima sam ga huškao da se okane populizma - kome ionako nije vičan - da ojača institucije i da - ako zatreba i pendrekom - srpskom narodu u senatu utuvi u glavu da je samo (i samo) država ovlašćena da donosi odluke, sudi, goni i vodi računa o nacionalnim interesima.

Bili su to proročanski SMS-ovi, ništa čudno, rodom sam iz Tarabićevog kraja. U (vrlo) sažetom obliku proročanstvo je glasilo ovako: To što si dupeugađanja i čaršijskog nezameranja radi ustuknuo pred ruljom u slučaju Koštuničnog stavljanja iznad zakona - zajedno sa još mnoštvom brljotina i skretanja sa DS-ovog puta - završiće tako što ćeš prdnuti u čabar, što nećeš znati kud udaraš i što ćeš na kraju slepce vodati.

Iz svakodnevno priloženog se da videti da se proročanstvo ispunilo do kraja, s tim što nije sasvim jasno da li JexS voda slepce ili slepci vodaju njega. Istina je, kako izgleda, negde na sredini. Mojoj neznatnosti predstavlja izvesnu satisfakciju što ih Visoki Vučić tetlemana, kompaniju i njihovu čemernu klijentelu kara u mozak, zameram mu samo što im pride ne lupa čvrge i ne zavrće uši.

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja
track