FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Antiboškić
Foto: Marina Lopičić

kolumna

FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Antiboškić

Lični stav

Niko Bošku Obradoviću ne može osporiti - niti mu iko osporava - fanatičnu rešenost da uspe kao istorijska ličnost velikog formata, kao i upornost koju ulaže u taj projekat koji je unapred osuđen na propast. Videćete zašto.

Mora biti da je Boškić u svojim formativnim godinama čuo doskočicu „ne guze lepi, nego uporni“, pa je docnije, kad se politizovao, pomislio da se pravilo koje donosi uspeh u guženju, odnosi i na politiku. Wrong! U politici, naročito srpskoj, važi drugo pravilo: „Jebe lud zbunjenog“. Toliko na tu temu.

Naša današnja tema je nešto drugo - sitna knjiga koju je Boškić napisao i objavio u Danasu, naslovljena: „Ako želite da pobedite Vučiča, onda pozovite mene“. Dobro, de, nije Boško baš eksplicitno napisao „pozovite mene“, ali u takozvanom podtekstu Boškić upravo to hoće da kaže.

Elem, Boško je, između ostalog, napisao da su se svi ugledni kolumnisti serbski, uključujući i moju neznatnost, posprdnuli sa njegovim prisustovom na Visokom vinskom teferiču, ali da - kad je Obradović štrajkovao glađu na skupštinskim basamcima - niko od narečenih kolumnista nije tadašnjim Boškićevim saveznicima spočitnuo što se nisu pridružili štrajku.

Opet wrong. Ne znam za ostale, ali ja sam u jednom Famoznom napušio Đida, Dida, Dilda u Guzijana i ostale opozicione ženske polne organe što nisu stisnuli muda da se priduže Boškiću. Jer, pazite, jedan čovek koji štrajkuje glađu, pogotovo ako to čini bez povoda i jakog razloga, nije nikakva vest. Ali pedesetak, da kažemo, ljudi koji štrajkuju glađu - bez obzira na to što bi i to bilo bez povoda i razloga - to je već globalni Breaking News, to je već razlog da Visoki načini neke ustupke.

Da ne bude zabune, uopšte mi nije žao što se to nije dogodilo i što, posledično, nikakvih ustupaka nije bilo. I tada sam - kao uostalom i sada - mislio da je - sve dok se ne formira neka stvarna, kvalitativno alternativna opozicija - za srpsku istoriju i život bolje da na vlasti sedi Visoki Somelijer.

Sad prelazimo na meritum stvari. Ako je Boškić prigodom gladnog štrajka podlegao staroj srpskoj političkoj boljci, mimetizmu, i pomislio da će se, ako bude gladovao - ako je to već Tongi Nikoliću pošlo za rukom - i on uspentrati u prezidencijalni konak, u tekstu iz Danasa je posegnuo za jednim drugim podražavanjem, pak je SNiS-u obznanio da Miloševića nije pobedio Đinđić, nego „nacionalista“ (šta li će Boškiću navodnici) Koštunica, iz čega bi SNiS i društvo opozicionih mačaka sa jebališta trebalo da izvuku zaključak da, ukoliko nameravaju da pobede Vučića, moraju pozvati „nacionalistu“ Obradovića.

Prosto ko pasulj, a može biti da bi i bilo da nije došao kraj srpskoj istoriji večnog ponavljanja istog. Vučićevo carstvije je u sebi saželo, obuhvatlio i pod kontrolu stavilo sve marifetluke i mehanizme pomoću kojih Murta uzjaše kad sjaše Kurta. Može biti Boškić uporan koliko hoće, Carstvije Vučićevo će trajati sve dok se odnekud ne pojavi neki Antiboškić.

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja
track