Šta happens? Shit happens. A koji shit? Pravi. Ali polako. Ne trčite pred rudu. Slede uvod, razrada i zaključak. Najpre uvod. Nije gvozdeno nego je titanijumsko pravilo da kad god u trenucima neutemeljenog optimizma pomislim da je nešto krenulo nabolje - i da se otvaraju svetlije perspektive - koliko sutra ispadne neko sranje koje me sa oblaka spusti na zemlju.
Bilo je tokom decenija raznih sranja, ali ovog puta beše to sranje u najdoslovnijem smislu te reči. A kakvo i gde, to ćete saznati kasnije, sada je na redu takozvana razrada. Ako se sećate, tu nedavno, nema ni dve nedelje, na sva usta sam nahvalio uzoritost i čistoću srpskih kafanskih nužnika i, uzgred, mlađim generacijama opisao horor koji je vladao na javnim mestima na koja sporadi nužde i carevi idu peške.
Nastavak razrade nas odvodi do garaže JP Parking servis na Obilićevom vencu - koja se predstavlja kao prva „smart park garage u Evropi“ (krv ti jebem) - a u kojoj decenijama parkiram auto.
Kao i beogradski nužnici, i garaža na Obilićevom vencu je s protokom vremena u svakom pogledu sve više napredovala. Nekadašnja štap i kanap konstrukcija je ojačana, dograđena su dva-tri sprata, spolja gledano garage nije baš arhitektonski biser, ali nije ni ruglo. Ni u ostatku sveta garaže nisu ništa lepše, ali se, za razliku od ove na O. vencu, nijedna od njih ne predstavlja kao „smart“.
Ulazak, plaćanje parking-harača i izlazak fakat jesu automatizovani, možda i digitalizovani, ali već godinama ne uspevam dokonati šta je u inkriminisanoj garaži „smart“. Spisku stvari koje se ne mogu unaprediti i poboljšati - koji je svojevremeno sastavio Umberto Eko, a na kom su, između ostalih stvari, knjiga i kašika - treba dodati i parkiranje. Nema se tu šta ni dodati ni oduzeti.
Prelazimo na zaključak. Decenijama parkiram auto u garaži na Obilićevom vencu i tokom sveg tog vremena, sve do pre neki dan, nijednom mi se nije pripišalo. Odavno sam, naravno, bio primetio da na izlasku ima „pametni“ WC, u koji se, radi sprečavanja neovlašćenog vršenja nužde ‘nako, ulazi uturanjem parking-kartice u e-bravu.
Ali rekoh već - nije bilo nužde. Ulazak i parkiranje traju cca pet min, verovatnoća da će te baš tada sustići nužda nije velika. Ali nužda, kad tad, svakog stigne, pa je pre neki dan stigla i mene. Šta ću, kud ću, uturim karticu, uđem u muški WC smart nužnika, i šta - ugledam temeljno zasranu klozetsku dasku. (Odmah sam se setio kralja Milana i Ljilje Smajlovićke.)
Ne lezi vraže. Zakon verovatnoće se izgleda okrenuo protiv mene. Posle dva-tri dana opet mi se pripiša, opet ja u WC i opet ugledam isti prizor. Po sećanju na boju i konfiguraciju prethodnog zasera, zaključio sam da je WC očišćen, ali da se sranje na dasku ponovilo. Jednom, to se može podvesti pod incident. Dvaput u dva-tri dana, to je već trend. Apelujem na menadžment garaže da u kabine uvede video-nadzor. U pravu je Uncle Keith: shit happens. Vaistinu happens.
NE PROPUSTITE
