MILOVAN JOVANOVIĆ: Ožiljci bregzita

Ra­skid iz­me­đu Ve­li­ke Bri­ta­ni­je i EU, ko­ji se do­go­dio pre pet go­di­na, bio je bo­lan za obe stra­ne. Bre­g­zit je iza­zvao po­li­ti­č­ke tu­r­bu­le­n­ci­je, po­re­me­tio ko­n­stru­k­ci­ju Uni­je i uneo ne­mir me­đu gra­đa­ne i Sta­rog kon­ti­nen­ta i Ostr­va.

Bri­tan­ski pre­mi­jer Bo­ris Džo­n­son je, po­vo­dom pe­te go­di­šnji­ce bre­g­zi­ta, izja­vio da je odlu­ka o na­pu­šta­nju EU deo nji­ho­ve isto­ri­je i da je sa­da va­žno da se isko­ri­sti slo­bo­da ko­ju im je ona do­ne­la za obli­ko­va­nje bo­lje bu­du­ć­nos­ti Bri­ta­na­ca.

Ia­ko su pre­go­vo­ri odav­no za­vr­še­ni, pos­ti­g­nu­ti spo­ra­zum o bu­du­ćim vezama iz­me­đu EU i UK još ni­je u pot­pu­nos­ti im­ple­men­ti­ran. Ne na­zi­re se ra­zre­še­nje pro­ble­ma kop­ne­ne gra­ni­ce Se­ve­r­ne Ir­ske sa EU. Od­no­si u ovoj ze­mlji op­te­re­će­ni su bu­r­nom isto­ri­jom ko­ja je obe­le­že­na na­si­ljem, a sta­nov­ni­štvo je po­de­lje­no na unio­ni­ste - pro­te­stan­te, ko­ji že­le osta­nak u UK u sa­da­šnjem okvi­ru, i na ka­to­li­ke, pri­sta­li­ce uje­di­nje­nja sa Re­pu­bli­kom Ir­skom.

Po­se­ban ara­n­žman ko­ji je do­go­vo­ren za Se­ve­r­nu Ir­sku po­dra­zu­me­va da ovaj deo UK osta­ne deo je­din­stve­nog evro­p­skog tr­ži­šta, ali uz kon­tro­lu ro­be ko­ja do­la­zi iz Ve­li­ke Bri­ta­ni­je u Se­ve­r­nu Ir­sku. Na­čin spro­vo­đe­nja ovog ara­n­žma­na bi­će izvor ten­zi­ja u bu­du­ćim od­no­si­ma iz­me­đu EU i UK.

Osim po pi­ta­nju Se­ve­r­ne Ir­ske, bre­g­zit uti­če i na si­tua­ci­ju u Ško­t­skoj. Na­kon ne­dav­no odr­ža­nih par­la­men­tar­nih izbo­ra, ve­ći­nu u ško­t­skom par­la­men­tu či­ne Ško­t­ska na­cio­nal­na stran­ka (SNP) i Ze­le­ni, stran­ke ko­je za­go­va­ra­ju dru­gi re­fe­re­n­dum o ne­za­vi­snos­ti. Ško­t­ska na­cio­nal­na stran­ka je po­be­di­la če­tvr­ti put za­re­dom, osvo­ji­v­ši 64 od 129 me­sta, dok je Ze­le­ni­ma pri­pa­lo osam me­sta, ta­ko da in­de­pe­n­di­sti­č­ki blok ima ja­snu ve­ći­nu od 72 za­stu­p­ni­ka. Ta­kav izbor­ni re­zu­l­tat ove dve par­ti­je tu­ma­če kao ja­snu po­ru­ku za po­kre­ta­nje dru­gog re­fe­re­n­du­ma o ne­za­vi­snos­ti.

Ško­t­ska pre­mi­je­r­ka i li­de­r­ka SNP Ni­ko­la Sta­r­džon je još u je­sen 2019. go­di­ne, po­sle par­la­men­tar­nih izbo­ra u Bri­ta­ni­ji na ko­ji­ma je nje­na stran­ka do­bi­la čak 48 od 59 po­sla­ni­č­kih me­sta pre­dvi­đe­nih za Ško­t­sku, obe­ća­la da će no­vi re­fe­re­n­dum or­ga­ni­zo­va­ti do kra­ja 2023. ako na izbo­ri­ma za ško­t­ski par­la­ment u ma­ju 2021. obez­be­di ve­ći­nu. Po za­ko­nu, odr­ža­va­nje re­fe­re­n­du­ma mo­ra da odo­bri Ve­st­min­ster, ko­ji se to­me izri­či­to pro­ti­vi. „Re­fe­re­n­dum u sa­da­šnjim oko­l­nos­ti­ma je neo­d­go­vo­ran i ne­pro­mi­šljen“, ista­kao je bri­tan­ski pre­mi­jer, ko­ji je i ra­ni­je go­vo­rio da se ta­kvo gla­sa­nje mo­že do­go­di­ti jed­nom u ge­ne­ra­ci­ji, te da u blis­koj bu­du­ć­nos­ti ne bi tre­ba­lo oče­ki­va­ti no­vi re­fe­re­n­dum. Vla­da­ju­ća ško­t­ska stran­ka i pre­mi­je­r­ka Sta­r­džon sma­tra­ju da je bre­g­zit ra­di­kal­no pro­me­nio po­li­ti­č­ki kon­te­k­st i da bi Ško­ti u no­vo­na­sta­lim oko­l­nos­ti­ma ve­ćin­ski gla­sa­li za ne­za­vi­snost. SNP je ja­sno sta­vio do zna­nja da ne­će kr­ši­ti za­kon i or­ga­ni­zo­va­ti re­fe­re­n­dum po ka­ta­lo­n­skom mo­de­lu.

Pi­ta­nje re­fe­re­n­du­ma će u na­red­nom pe­rio­du opet do­mi­ni­ra­ti bri­tan­skom po­li­ti­č­kom sce­nom. Bre­g­zit se po­ka­zao kao po­li­ti­č­ki, eko­no­m­ski i geos­tra­te­ški pro­ma­šaj ko­ji je pro­du­bio unu­tra­šnje po­de­le i na­ru­šio je­din­stvo ze­mlje. Ako bi se ot­ce­plje­nje Ško­t­ske jed­no­ga da­na i do­go­di­lo, eko­no­m­ske, po­li­ti­č­ke i geo­po­li­ti­č­ke re­pe­r­ku­si­je bi­le bi ne­sa­gle­di­ve. To bi bio na­j­ve­ći udar na Uje­di­nje­no Kra­lje­v­stvo još od ir­ske ne­za­vi­snos­ti pre sto go­di­na. Pre­ma mi­šlje­nju mno­gih, to bi pred­sta­vlja­lo i kraj sa­mog Kra­lje­v­stva. Zbog to­ga je ulog pre­vi­sok i za Edi­n­bu­rg i za Lo­n­don.