Najnovije vesti

FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Protokoli cionskih glupaka
Foto: Marina Lopičić

Kolumna

FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Protokoli cionskih glupaka

Lični stav

Pomenuh u našoj jučerašnjoj kolumni da protokoli (između ostalog, naravno) služe da bi predupredili teorije i teoretičare zavera, danas ću to detaljnije obrazložiti. Nije, naime, nikakva tajna da se ozbiljnost jedne države najneposrednije vidi u ozbiljnosti i strogosti njenog protokola, njenih ceremonijalnosti i solidnosti estetike njenih državnih simbola. Za tačnost sledeće informacije garantujem. Pokažite tzv. veliki grb Srbije nekom heraldičaru od formata - koji nikada nije čuo za Srbiju, a kamoli bio u njoj - biće mu dovoljan ovlašan pogled pa da vam kaže: u ovoj kraljevini još nije prošao XIX vek.

Ako pak tom heraldičaru skrenete pažnju da Srbija nije kraljevina, nego republika, siguran sam da će vam reći da je Srbija republika samo pro forma, jer se u republici koja se u grbu kiti simbolom krune mora vladati na apsolutističko-monarhistički način, jedini mogući u društvu kojim caruje terminološka i simbolička zbrka.

Vo vremja pobedonosnog DOS-a moja opsesija je bila iznalaženje načina da se Srbija, pre nego što krene u sređivanje vekovnog murdarluka, najpre uredi na heraldičkoj i simboličkoj ravni. I dan-danas mislim da projekat obnove mora od toga početi. Treba li reći da nisam naišao na razumevanje tadašnjih visokih mesta. Čast izuzecima.

Kad sam jednom, onako uzgred, Ðinđiću pomenuo da bi bilo dobro poraditi na protokolarnosti, ceremonijalnosti i simbolici države, stari levičar me je pogledao kao budalu ili - u boljem slučaju - kao dokonog popa koji krštava jariće, što je u suštini korespondiralo sa činjeničnošću.

Ipak smo, kad se šćaše po zemlji Srbiji da se promene državni simboli, moj pokojni drug Batić i ja uspeli da proguramo predlog da nova zastava Srbije bude crveno polje sa zlatnim (žutim) ravnostranim krstom, a da se iz obeskrunjenog grba Srbije izvadi srebrni krst, simbol grada Beča, i da se umesto njega uturi zlatni (tj. žuti), kakav je bio na grbu Carigrada, od koga su ga naši preci i pozajmili.

Treba li uopšte reći da je Batićev i moj predlog jednoglasno odbačen, verovatno i ismejan, ne znam, nisam bio na glasanju, Vladan se rvao sa cionskim glupacima. Ko biva... Pa da li ste vi ludi: kod naše lepe, vekovne srpske trobojke vi biste da nam uvaljujete protestantski barjak?! I tsl.

Mic po mic, dođosmo i do „vekovne srpske trobojke“, red je, kontam, da kažemo nekoliko reči o njenoj srpskosti i vekovnosti. U strogom heraldičkom smislu, aktuelni srpski barjak je samo jedna od varijanti francuskorevolucionarnog trikolora, a u najstrožem smislu je - ruska zastava okrenuta naopako.

Evo kako je nastao vekovni srpski barjak. Tamo negde tridesetih godina XIX veka neka srpska deputacija otputovala je u Moskvu na neku međunarodnu konferenciju da lobira za „našu stvar“ i tu se sudarila sa carskim protokolom. Treba staviti barjačić na pregovarački astal, a barjaka nema. Tu se neki dovitljivi ceremonijal-majstor doseti pa ruski barjak okrene naopačke i stavi ga pred srpske deputate. I od tada se vekovima vijori.

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja
track