Opozicione stranke su u četvrtak nekoliko puta pokušale da izglasaju nepoverenje vladi Zorana Zaeva, ali zbog nedostatka kvoruma nisu u tome uspele. Opozicija je okupila 60 poslanika što je jedan manje od broja poslanika koji su morali biti prisutni u Sobranju (parlament broji 120 mesta).
Poslanici vladajućih partija nisu prisustvovali sednici. Nedolazak poslanika Kastriota Redžepija iz albanske stranke BESA bio je ključan za neuspeh glasanja. Neposredno pre početka zasedanja on je izjavio da se predomislio i da neće prisustvovati sednici jer zemlji, u ovom važnom periodu, nije potrebna politička kriza, turbulencije i poniranje u nepoznate vode. Nakon Redžepijevog nedolaska u parlament, portparol njegove partije, optužio je vladajuće stranke da koriste „pretnje, ucene i druge oblike uticaja“ da bi osujetile glasanje.
Pre samo nedelju dana, BESA koja je bila u koaliciji sa SDSM naglo je promenila stranu pridruživši se opozicionoj inicijativi za izglasavanje nepoverenja vladi Zorana Zaeva. Njena tri poslanika potpisala su inicijativu, omogućivši tako lideru VMRO DPMNE Hristijanu Mickoskom da saopšti da je prikupio novu većinu od 61 poslanika.
Sve je počelo nakon ubedljivog poraza SDSM na lokalnim izborima 31. oktobra, i gubitka Skoplja, glavnog grada Severne Makedonije. Na kraju izbornog dana, Zaev je na konferenciji za štampu saopštio da podnosi ostavku i na funkciju premijera i na funkciju lidera SDSM kako bi omogućio svojoj vladajućoj većini da izabere novi kabinet i završi pun četvorogodišnji mandat.
Nezadovoljne time što Sobranju ne dostavlja ostavku na mesto premijera, koju je usmeno podneo javnosti, opozicione stranke, predvođene najjačom konzervativnom partijom VMRO-DPMNE, podnele su pre sedam dana zahtev za glasanje o poverenju Vladi. Posle sednice najvišeg partijskog rukovodstva, održane u utorak 9. novembra, Zaev je promenio odluku poručivši da je važno da se zemlja ne vraća u prošlost i da se ne ugrozi proces evrointegracija.
Ovo nije prvi put da je Zaev najavio ostavku. Posle sporazuma sa Grčkom i promene imena Makedonija u Severna Makedonija, on je 2019 godine rekao da će podneti ostavku ako ne počnu pregovori za ulazak u EU. Obećanje je ispunio pošto je predsednik Francuske Makron blokirao pristupne pregovore.
Budućnost Zorana Zaeva je neizvesna. On je na čelo stranke došao 2013. godine, kada je zamenio Branka Crvenkovskog, a od 2017. godine je predsednik makedonske Vlade.
Tokom svog mandata postigao je istorijski sporazum sa Grčkom o promeni imena zemlje i uveo S. Makedoniju u NATO. Nije uspeo da deblokira pregovore o pristupanju EU, zbog toga što je Bugarska stavila veto usred sporova oko istorije i jezika. Takođe, nije uspeo da se izbori sa kriminalom, korupcijom, brojnim zloupotrebama, da sankcioniše nosioce prethodnog poretka, da poveća standard građana, smanji nezaposlenost i uhvati u koštac sa pandemijom.
Pošto nisu uspeli da formiraju novu parlamentarnu većinu i da sruše Vladu, rukovodstvo VMRO DPMNE zahteva hitno održavanje izbora. Sa druge strane, partije vlasti najavljuju da će parlamentarna većina samo rasti i ne žele prevremene izbore.
Činjenica je da u ovom trenutku vlada S.Makedonije nema potrebni legitimitet i da ignoriše volju građana što može da izazove nesagledive posledice. Politička kriza u S.Makedoniji će se samo produbljivati jer je jasno da Sobranje neće moći da funkcioniše sa ovakvim odnosom snaga. Pre ili kasnije, stranke će morati da se dogovore o prevremenim parlamentarnim izborima.Volja građana se ne sme ignorisati.
NE PROPUSTITE
