Sledi pitanje od 1.000.000.000 sendviča: na čijoj je strani bio Ćosić? Miloševićevoj ili opozicionoj? Glupo pitanje. Na strani statusa quo. Tj. na svojoj strani.
A gde je Ćosić bio za vreme velikih demonstracija iz ‘96-97? Još gluplje pitanje. Tamo gde je bio i u vreme kad su apsili slušaoce predavanja na Slobodnom univerzitetu na koje nije došao - u svom mutlaku, u čekanju raspleta situacije. Kao u filmu Alijen protiv predatora, samo obrnuto, kogod da izgubi, Ćosić dobija. Nebitno ko će pobediti. Nebitno i društveno uređenje. Bitan je samo status quo.
Nekoliko godina kasnije Ðinđić će izgubiti glavu zato što je bio naumio da poremeti vekovni status quo. Sad ćemo razmotriti šta je to majmunski status quo, pa ćemo preći na stvar.
To vam je očuvanje poretka razvaljenosti, tupoumnosti i siromaštva, koji stvara ambijent u kome iako si polupismen i neobrazovan, postaješ „najmudrija srpska glava“ i u kome se velike političke karijere (i velike pare) prave ispaljivanjem nekolicine mobilizacijskih parola o kosovskom zavetu, duhovnoj vertikali, ugroženosti Srba svih i svuda itd.
Vraćamo se na stvar. Razvoj situacije na velikim demonstracijama ‘96/97. sledio je Ćosićevu mudrosersku matricu. Pobeda u ratu protiv Miloševića i poraz u miru, tj. nakon osvajanja vlasti u velikim srpskim kasabama. Ista matrica se ponovila i dvehiljadite, a maltene iste persone dramatis su i ‘96/97. i posle petog oktobra 2000. rovarile, unosile razdor i radile na restauraciji majmunskog statusa quo.
Pomenućemo samo neke. Gde je, recimo, za vreme demonstracija bio Koštunica dr Vojislav? Glupo pitanje. Tamo gde je proveo ceo period 1990-2000, u svom mutlaku, u svojstvu rezervnog Miloševića, u strpljivom čekanju da - kad tako bude naređeno - kucne njegov čas.
Kao što mi je bilo čudno masovno prisustvo Ćosićevih seiza i ordonansa u organizacionim mutlacima velikih demonstracija, bilo mi je malo čudno - da bih posle nekoliko godina shvatio da tu nije bilo ništa čudno - kad je Koštunica, predsednik jedne od opozicionih stranka - docniji kandidat opozicije na predsedničkim izborima - iz svoje stranke/sekte preko novina izbacio Batića, još nekoliko persona dramatis zato što smo učestvovali i govorili na opozicionim mitinzima.
Rekoh već da sam tada bio mlad majmun. Možda vas interesuje šta sam sada? Sada sam matori majmun. Ali nemojte si laskati da i vi niste majmuni - da l’ stari, da l’ mladi, to je stvar krštenice, u majmunskom statusu quo može se biti samo majmun.
Da li je i Ðinđić bio mlad majmun? U izvesnom smislu - da. Dobro je on znao da je Koštunica trojanski konj - tačnije konjina - dobro je znao i šta Ćosić mulja, ali je, hrabar i lakomislen kakav je bio, mislio da će Koštunicu otpraviti u ropotarnicu istorije, a Ćosića pacifikovati sitnim ustupcima. Znao je da će pucati na njega, ali je bio uveren da će složna braća, drljava kakva su - promašiti. Nije komendija. Zaista je u to verovao. Nastavak u ponedeljak.
NE PROPUSTITE
