Konferencija UN o klimatskim promenama, poznatija kao COP26, održana je u Glazgovu od 31. oktobra do 13. novembra i okončana je bez adekvatnog odgovora za rešavanje klimatskog pitanja, jednog od najvećih izazova za opstanak čovečanstva.
Dvonedeljni skup imao je za cilj da privoli države na odlučnije korake u smanjenju štetnih emisija gasova koji doprinose efektu staklene bašte i utiču na povećanje prosečnih temperatura i sve učestalije ekstremne vremenske pojave.
Usaglašeno je da se globalno zagrevanje ograniči na 1,5 stepena Celzijusa, kako je i predviđeno Pariskim sporazumom. To zahteva veliko smanjenje globalnih emisija ugljen-dioksida do 2030. godine, odnosno njihovo svođenje na nulu do polovine veka. S obzirom na ozbiljnost klimatske krize, ovo je samo još jedno prolongiranje globalnog odgovora na ubrzane klimatske promene.
Na konferenciji se najviše raspravljalo o finansiranju projekata u onim zemljama u kojima je najjeftinije sprovesti mere protiv globalnog zagrevanja.
Činjenica je da siromašnije države zameraju bogatima jer izdvajaju premalo novca za ublažavanje klimatskih promena. Nije do kraja ispunjen cilj iz Kopenhagena 2009. godine, da bogate zemlje do 2020. osiguraju 100 milijardi dolara godišnje za tzv. klimatsko finansiranje.
Na osnovu prethodnog iskustva, bilo je jasno i pre samog početka COP26, da nije realno očekivati nikakav spektakularan ishod ovog samita.
Na ovakve konferencije prevelik uticaj imaju delegacije velikih kompanija, posebno one koje se bave distribucijom, preradom i trgovinom fosilnim gorivima. Ta bliska veza velikih korporacija i svetske političke elite blokira bilo kakvu raspravu o ključnim uzrocima klimatske krize. Put od priznanja klimatske vanredne situacije do društvenog dogovora o preduzimanju radikalnih koraka i delovanja, nažalost, još uvek je predugačak.
Ovogodišnji samit ipak je napravio nekoliko važnih, mada nedovoljnih iskoraka, koji nisu česta pojava na skupovima ove vrste. Dva najveća svetska zagađivača SAD i Kina tokom trajanja skupa dogovorili su se o saradnji u oblasti ekologije.
Pomaci su i obećanje Indije da će postati klimatski neutralna do 2070. i najava Kine da će, osim postizanja neutralnosti do 2060, od 2026. do 2030. odbaciti ugalj kao energent i smanjiti emisije metana. Najjači utisak su ostavile ponovljene kritike zemalja u razvoju, koje su istakle da su im za trku ka klimatskoj neutralnosti potrebna znatna novčana sredstva, kao i prenos znanja i tehnologija iz razvijenih država.
Konferenciju je obeležila i tendencija zaštite šuma od daljeg krčenja. Važno obećanje je došlo u sferi očuvanja šumskih površina koje apsorbuju značajan deo štetnih emisija gasova, te čija intenzivna seča dodatno otežava zaustavljanje klimatskih promena. Preko 100 država se obavezalo da će do 2030. zaustaviti krčenje šuma.
Sve u svemu, ni ovaj događaj nije doveo do sistemskih promena koje su nam očajnički potrebne. Pretnja od klimatske katastrofe zasad nije otklonjena.
NE PROPUSTITE
