Na početku, da obnovimo gradivo. Šta, dakle, imamo u Nušićevom komadu „Gospođa ministarka“?
Narečenoj gospođi Živki ukaže se prilika da dođe na vlast. Odnosno, ta se prilika ukaže njenom mužu, da postane ministar, ali to je to...
I onda Živka počne da prima molbe i želje familije šta kome da učini kad jednom uđe u Nemanjinu 11 (ne pominje Nušić tu adresu, ali na to misli): jedan traži da se njegovom tupavom sinu da državna stipendija „za bilo šta“, drugi da posle robije zbog zloupotrebe položaja dobije novi položaj, neka Živkina rođaka bi da se izbriše da je prevarila muža... Čitaocu je već jasno šta je pisac hteo da kaže. Ali šta je smešno u tome? Zašto je „Gospođa ministarka“ klasik, komad koji se igra duže od devedeset godina, u svim sistemima i pod svim vlastima? Da ne zamaramo teorijama smešnog, Aristotelom i ostalim društvom, nego da to kažemo prosto: zato što mi znamo ono što Živka ne zna, da će joj se želje izjaloviti.
Živka, naime, nikad ne dođe na vlast, i to znaju svi osim najgorih đaka Fakulteta dramskih umetnosti. Aleksandra Jovanovića Ćute, recimo.
Ali polako, naučiće... Savladaće i on gradivo. Uči, ali polako. Tek je stigao do pravljenja spiskova želja.
Tu skoro, dan posle drugog subotnjeg ekološkog protesta i blokade saobraćajnica, Ćuta, Nebojša Zelenović iz Šapca, Dobrica Veselinović (iako se zaklinje da neće daviti Beograd), izvesna gospođa, u ime podjednako anonimnog izvesnog vođe organizacije Ekološki ustanak, održali su na suvomrazici kratku konferenciju za štampu ispred Andrićevog venca. Pesma kaže: „Samo jednog među njima nema...“, ali se taj (Savo Manojlović) te večeri pojavio u „Utisku nedelje“ i ispreskakao Zelenovića kao plitak potok. Javnost je saznala da je, što bi rekao Basara kad je posebno inspirisan, na najvišem mestu protesta došlo da pičvajza.
Elem, ovi koji su se pojavili u ulici koja nosi ime našeg nobelovca bili su mišljenja da blokade treba nastaviti. Zašto to?
Jesu li verovali da Vučić samo što nije pao jer kružni tok u Užicu bio zakrčen masom od dvadeset (ili pedeset) ekoloških ustanika? Ne mora da znači, jer na pomenutom ukrštanju ulica haos traje otkad je 2017. pušten u saobraćaj (vidi Jutjub). Vozači nikako da se dogovore ko ima prvenstvo...
Ali može da bude, jer šta drugo pokreće opoziciju sem optimizma? I iluzije da je vlast nadohvat ruke, samo je treba uzeti... na ulici!
Svaki protest, svako zaustavljanje automobila na raskrsnici čini im se kao nova prilika da njihov tiket bude izvučen. I zato javi Ćuti da u subotu zatvori auto-put!
A kad se to desi, sve će želje familije, prijatelja i zaslužnih ustanika biti ispunjene.
Nije šala...
Na onoj konferenciji ispred zgrade na Andrićevom vencu Ćuta je našao za shodno da pored priče o Ustavu, referendumu i eksproprijaciji, govori i o raspodeli para u filmskoj industriji, „momentalnoj smeni članova REM“ i da se jedan rudnik „pod hitno izbriše“. Baš onako kako je od Živke rođaka tražila da se izbriše njena preljuba!
Ali nije ovde reč o tome ko je koga, već to što samozvane vođe narodnog protesta, i pre nego što su postali ministarke, ozbiljno najavljuju da će se petljati u sve i svašta.
Kao Živka ministarka.
Toliko će i biti na vlasti.
Nikoliko...
NE PROPUSTITE
