Ovaj naš svet, otkako je Nojeva barka pristala uz kopno i iskrcala „od svake životinje i svake ptice po dvoje“ bio je stanište svemu i svakomu: žabe su skakale među zmijama, zečevi trčali među vukovima... i tako do u beskraj, na opšte zadovoljstvo, a najudobnije je bilo budalama među pametnim ljudima. Bog ih je iz nekog nedokučivog razloga, zajedno s pijanima, čuvao, a uopšte uzev, ni ljudi ih nisu posebno maltretirali. Naprotiv: istorija ljudske civilizacije istorija je stradanja mislećih ljudi... Ali nisu oni tema ovog teksta, vratimo se zato budalama.
Tom je soju, kažemo, vazda sve bilo potaman na ovom svetu, ali ih u politiku nisu puštali. Može se čak reći da su bili diskriminisani: vrata političkih institucija bila su širom otvorena svim bitangama i propalicama, ukoljicama i lopovima, ali budale su - osim ako ih nije štitilo nasledno pravo - ostajale napolju. Onda je, negde pre a negde kasnije, došla demokratija... i budalama se učinilo da su im se širom otvorila vrata raja.
Strogo utvrđene procedure predstavljaju temelj svake demokratije. A šta karakteriše budale? Njihovo uverenje da se te procedure mogu izigrati.
U svakodnevnom životu takvi voze pijani pošto „na njih alkohol ne deluje“, a u samoposluzi viču na kasirke jer „ne dozvoljavaju da ih neko pravi budalama za njihove rođene pare“. Kod jednog dela ove populacije iz tuposti se, nimalo paradoksalno, rađa uverenje o sopstvenoj natprosečnoj inteligenciji. To su oni što veruju da su vicevi o Srbima koji prejebavaju Amerikance i cele Ujedinjene nacije istiniti, a kod lekara ulaze na „samo da nešto pitam“.
Evo Srđana Noga, dilbera koji ne da da ga prave budalom za njegov rođeni glas!
Parlamentarni izbori bili su zakazani za 21. juni 2020, a Nogo je - suočen s fijaskom na njima i, posledično, gubitkom dotadašnje poslaničke plate - organizovao demonstracije dan ranije i predložio da se tada, među učesnicima protesta, izaberu poslanici - 250 ljudi, koji će da uđu u Skupštinu! On i još 249 ostalih. Njegovog li ponosa tih dana, majko mila, što se prvi na svetu setio kako da zajebe sistem!
Kako u politici razlikovati dilbere od ostalih? Lako, jer jedino njima u vlažne snove dolazi Vojislav Šešelj, ostalima se javljaju Čeda i ostali (e)...
Otkako je vojvoda 4. maja 1991. izveo prvi politički performans u postkomunističkoj Srbiji - unošenje glogovog koca u Kuću cveća - čitava legija imitatora nastoji da se do kuće u Zemunu, debelog sloja potkožnog sala i državnog posla za potomstvo domogne sličnim pompeznim gestom.
Nogo je probao nošenjem vešala na protestu i nasilnim ulaskom u Skupštinu.
„Srđan Nogo, učestvuje u sukobima, prilepljuje se na svaki događaj i provocira nasilje. Ali i ponaša kao da zakon ne postoji za njega, niti da na bilo koji način može da odgovara...“, pisao je u leto 2020. godine o njemu Blic.
Pre neki dan Nogo je na referendumu teatralno razbio glasačku kutiju. Tehnički gledano, nije mu bilo teško: kutija je od pleksiglasa, a birački odbor su većinom činile žene. Ni suštinski, gest nema neku težinu - podvodi se pod prekršaje. Pa zašto se onda bavimo dilberom?
Idu novi izbori i broj dilbera koji bi da do pobede dođu na foru, mimo procedure, uvećava se. Pa da znamo ko je šta...
NE PROPUSTITE
