U britanskom parlamentu su se u sredu, tokom sednice namenjene poslaničkim pitanjima, čuli i zahtevi da premijer Boris Džonson podnese ostavku. Zamereno mu je što je prisustvovao zabavama u Dauning stritu od sredine 2020. do kraja 2021. godine. To je period kada su zbog pandemije kovida 19 važile najstrože mere, između ostalog, i zabrane okupljanja.
Džonson se u Donjem domu parlamenta branio da nije znao da je okupljanje bilo suprotno merama koje su preduzete protiv kovida 19, iako je pre toga tvrdio da se radilo o poslovnim obavezama. Izvinio se javnosti i na direktno pitanje da li planira da podnese ostavku, Džonson je rekao „ne“. Vođa škotskih torijevaca Daglas Ros i jedan od najstarijih konzervativaca u parlamentu Vilijam Vreg prvi su javno zatražili da premijer podnese ostavku. Poslanik Dejvid Dejvis ponovio je Džonsonu citat konzervativca Lea Amerija, koji je izrekao 1940. godine bivšem premijeru Nevilu Čemberlenu u vezi s njegovim postupanjem u Drugom svetskom ratu: „Predugo ste sedeli tamo zbog dobra koje ste učinili. U ime boga, idite“.
Pad kupovne moći, inflacija, porast cene energenata, porast zaraženih od koronavirusa uticali su na pad popularnosti aktuelnog premijera. „Zabava je gotova, premijeru. Jedino je pitanje - hoće li vas iz ureda izbaciti britanska javnost, stranka ili ćete učiniti pristojnu stvar i podneti ostavku“, rekao je lider laburista Kir Starmer.
U međuvremenu, 35 parlamentaraca Konzervativne stranke zatražilo je, prema unutarstranačkim procedurama, glasanje o poverenju Džonsonu. Da bi došlo do izglasavanje nepoverenja, 54 od 359 konzervativnih zastupnika parlamenta - ili 15 odsto - moralo bi da pošalje pisma sa zahtevom šefu poslaničkog kluba stranke. Ako bi stranka glasala da zameni Džonsona na mestu lidera, ko god bude izabran na njegovo mesto, automatski bi postao premijer. Ne bi bilo prvi put da na ovakav način dođe do promene premijera u Britaniji. Putem unutarpartijskih izbora između redovnih izbornih ciklusa u Britaniji, čak četiri premijera su od 1990. ovim putem došli na čelo vlade (Džon Mejdžor, Gordon Braun, Tereza Mej i Boris Džonson). Iako su sledeći izbori za premijera tek 2024. godine, Džonson se suočava sa sve većim pritiskom sopstvene stranke, koja ima istoriju svrgavanja svojih lidera. Ukoliko Džonson bude primoran da ode sa vlasti, to će biti politički neuspeh bez presedana u modernoj britanskoj politici. Od 1945. godine, nijedan premijer nije doživeo tako brz pad, a da je prethodno imao ubedljivu većinu. Po poslednjim anketama, opoziciona Laburistička stranka, u odnosu na konzervativce, ima prednost od čak deset procentnih poena (38-28%), što je najviše u poslednjih deset godina. Kao najozbiljniji naslednici Džonsona na mestu šefa stranke i premijera figuriraju ministar finansija, 41-godišnji Riši Sunak, i 46-godišnja ministarka spoljnih poslova Liz Tras.
Kako god da odluče poslanici Konzervativne partije, pa i da Džonson „preživi“ ovo glasanje, sama činjenica da je postupak njegove smene pokrenut već je veliki udar na njegov legitimitet. Da li vreme jednog od najvećih populista i egocentrika Britanije ističe, uskoro će postati jasno. Politička karijera Borisa Džonsona visi o koncu.
NE PROPUSTITE
