Ala i vrana digla se na Srbiju kako bi je naterali da se samoubije tako što će u skladu s politikom Evropske unije uvesti sankcije Ruskoj Federaciji. Pritisak koji trpi Aleksandar Vučić je zastrašujući. Ipak, ključni razlog zbog kog Vučić može da odoleva pritiscima je čvrst legitimitet ili, srpski rečeno, ogromna narodna podrška koju ima. Da kojim slučajem imamo predsednika sa slabim legitimitetom, podložnog ucenjivanju, već bismo uveliko istakli na Andrićevom vencu belu zastavu i slali naše vojnike u potencijalne misije protiv ruskih.
Otuda su naredni izbori veoma važni, jer u ratnoj situaciji u kojoj se Evropa nalazi potrebni su ljudi sa izuzetnom jakim legitimitetom i autoritetom. Možda će neko reći kako to nije demokratski, mada demokratija je i ako narod masovno izrazi podršku nekom, pa bila ona i sa 70 i više odsto. Potpuno je pogrešna predstava da su demokratski sistemi oni u kojima imamo labave organe vlasti.
Naprotiv, demokratija živi i diše punim plućima tamo gde narod izražava slobodno svoju volju, ma kakva ona bila. No, situacija rata na vratima širom Evrope, a vidimo da je ona više nego izvesna, zahteva pružanje sigurnosti za stanovništvo. Sigurnost ne mogu da pruže ljudi koji nemaju podršku ili koji su ucenjeni. Sigurnost može da pruži samo onaj ko ima snažnu narodnu podršku, koja mu daje krila da onima koji ucenjuju saspe sasvim slobodno u lice šta su naši interesi i da izbegne posledice po zemlju koju vodi.
Srbija je zemlja koja ima lidera kakav je Vučić, koji je kadar da se nosi sa monstruoznim pritiscima velikih. Uostalom, prioritet svake naredne vlasti je najpre da sačuva mir, koji se, kako se jasno sada vidi, ne podrazumeva. Za mir se danas bori.
Vlast koja se bude formirala posle izbora, sa jasno izraženom podrškom u parlamentu i predsednikom sa izuzetno velikom narodnom podrškom, kao prevashodni cilj će imati da sačuva mir. Verujte, biće to pakleno teško, jer baš preko Srbije se prepliću toliki interesi da je to nečuveno. Svako od onih koji kandiduju neki svoj interes na Balkanu najmanje će uvažavati naš interese i svakako mu neće biti lepo da mi kao mali jačamo.
Zato će činiti sve da nas srube, da nas oslabe i da nas možda uvuku u neki od sukoba. Srbija mora da ostane ekonomski zaostala, ne sme da bude vojno jaka i mora da bude pokorena, jer samo takva Srbija zadovoljava apetite velikih, posebno sa Zapada. Dodatno, ona mora da bude i ponižena, da joj se ubije nacionalno dostojanstvo i da bude na kolenima. Otuda će nam sve više pristizati apsolutno suludi zahtevi. Bilo kakvo uvođenje sankcija Rusiji znak je za uništenje srpske privrede.
Dodatno, sramno je bratskom narodu uvoditi tako nešto, što bi nas obeležilo na sramotu dok postojimo. S druge strane, bilo kakvo konfrotiranje sa zapadnim svetom za Srbiju je samoubistvo, što ekonomsko, što vojno. U takvoj situaciji između čekića i nakovnja, kada moramo našu neutralnost da čuvamo kao zenicu oka svog i da trpimo jezive pritiske, nama ništa ne preostaje nego da uz božju pomoć izaberemo lidera. Jakog, autoritativnog i spremnog da donosi sudbonosne odluke i da pritiske uspešno nosi na svojim plećima. Vučić je definitivno jedini izbor.
Što bi Nikola Pašić rekao: „Spasa nam nema, propasti nećemo.“ To je ono što Vučića čeka u narednom mandatu. Srećna vam borba za mir.
NE PROPUSTITE
