Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je, ubrzo posle početka ruskog napada, zatražio hitnu proceduru za prijem svoje zemlje u EU. Nekoliko dana kasnije isto su učinile i Gruzija i Moldavija.
Upućivanjem zahteva poslata je jasna poruku Rusiji da ove tri zemlje nemaju nameru da se odreknu svoje nezavisnosti i da sebe vide kao deo evropske porodice.
Sve tri bivše sovjetske zemlje imaju loša iskustva s Rusijom i teže demokratskom razvoju.
Ukrajina, Gruzija i Moldavija već imaju bliske ekonomske i političke veze sa EU jer su 2014. potpisale sporazume o pridruživanju sa EU.
Članice EU su duboko podeljene po pitanju proširenja i prijema novih država. Nekoliko istočnih zemalja EU saglasno je da se ove tri zemlje prime u članstvo što je moguće pre. Nasuprot tome, većina zapadnih članica nerado se kreće u tom pravcu i insistira da se s njima nastavi saradnja u okviru postojećih sporazuma o pridruživanju.
Najuticajnije i najmoćnije zapadne države smatraju da EU ne treba dalje da se širi pre nego što napravi značajne promene u svom unutrašnjem funkcionisanju i postigne novi bezbednosni aranžman s Rusijom.
Proces pristupanja EU je složen, dugotrajan i zahteva od zemalja kandidata da ispune političke i ekonomske standarde prema kriterijumima iz Kopenhagena. Ceo proces može da se rastegne na 10 ili više godina, a konačna odluka o prijemu u punopravno članstvo moraju biti jednoglasno doneti od strane 27 država članica bloka.
Na samitu u Solunu 2003. EU je obećala balkanskoj šestorki da će podržati njene napore na putu evropskih integracija. Skoro 20 godina kasnije, samo je Hrvatska pristupila EU. Još četiri zemlje dobile su status kandidata, ali su pristupni pregovori počeli samo sa dve, Srbijom i Crnom Gorom. Pregovore je otpočela i Turska 2005, ali su i oni zapali u ćorsokak, kao u slučaju Srbije i Crne Gore.
Sadašnja EU se veoma razlikuje od Unije iz 1995, 2004. ili 2007. EU je u međuvremenu promenila svoj karakter ostavši bez ideja, vizija i liderstva. S vremenom je postala glomazan birokratski aparat koji je korozirao od korupcije, licemerja, demagogije, inertnosti i nesposobnosti.
Pravilo konsenzusa i veća heterogenost među članicama EU učinili su proces donošenja odluka u EU komplikovanim, pa čak i često nemogućim. Na ulicama ukrajinskih gradova danas se odlučuje o sudbini Evrope više nego na raznim konferencijama, samitima i debatama u Briselu. EU pod hitno mora da primi u svoje redove Ukrajinu, Moldaviju, Gruziju, ali i zemlje zapadnog Balkana i Tursku.
To bi bio gest moralne, diplomatske i političke podrške, kao i snažna poruka da se Evropa ponovo konsoliduje i vraća na globalnu scenu.
Ako u ovom istorijskom trenutku lideri EU to odbiju, projekat ujedinjenja Evrope mogao bi uskoro doživeti fijasko. Uniji je neophodna još veća i brža integracija kao odgovor na sadašnju krizu.
NE PROPUSTITE
