Ima ih više. Utisaka puna glava, što rekla špica Utiska nedeljice. Prvi (i najsnažniji) utisak je glasanje Srbije za izbacivanje Rusije iz Saveta UN za ljudska prava, što je izazvalo veće ibretenija Boškića Obradovića nego Sergeja Lavrova.
Držim da je to glasanje racionalan potez. Već u ovom trenutku je gotovo izvesno da će Putinova geopolitička avAntura prerasti u sukob takozvanog dugog trajanja iz koga će proizaći mnoštvo pičvajza. Kako će se sve to završiti - i hoće li se ikada završiti - to ne znamo. Svejedno, ni za qwrz nam ne treba da na našu još neotplaćenu prošloratnu hipoteku dodajemo i ruske kamate.
Drugi po snazi utisak je istuplenije načelnika varoši novosadske Vučevića, koji je na Visoku Adresu uputio predlog da se netom završeni izbori ponove u septembru. Obrazloženje predloga je antologijsko. Glasači su, tumači Vučević, bili previše fokusirani na predsedničke izbore, u prezidencijalnoj opsedutosti im je oslabila pažnja, pa su na parlamentarnim i gradskim olako i ofrlje davali (rasipali) glasove kome su stigli. Što je, je li, istorijska nepravda koja mora biti ispravljena.
Vučević je u stvari hteo da kaže - iako ne eksplicitno - da su građani Srbije politički kreteni - lično sam na ivici da se s tim saglasim - ali da im zbog dobrote srca treba dati još jednu šansu da se fokusiraju i glasaju kako bubanj kaže. Iskreno se nadam da će Visoki Bubanj odbaciti Vuče vićev predlog. Za razliku od Vučevića, on ne mora da se uvlači sam sebi u dupe, pa je u prilici da dokona da bi na (eventualnim) sledećim glasači možda mogli biti još nefokusiraniji i u još većem broju glasati za treći utisak ove subotice - „šestu kolonu“.
Ako je verovati Vučeviću - i ovo je produkt njegove političke alhemijske radionice - osim tradicionalne pete, Srbija je dobila i šestu kolonu, što će reči „lažnu desnicu“, tj. Nadu, Boškića, POKS, fali samo JOKS, akronim od „jebo nas onaj ko nas sastavi“, ali ne treba sumnjati da će se i ta koalicija uskoro pojaviti.
Ohrabrena Vučićevim predlogom, opozicija serbska je dobila krila pa je i ona izašla s predlogom da se izbori ponove i u Beogradu, a šta će od toga biti, ostaje da se vidi.
Nama ostaje da razmotrimo pitanje od 1.000.000.000 sendviča: da li je ekstremna desnica zaista toliko ojačala? Ja ne mislim tako. Mislim, štaviše, da je halabuka oko uspona ekstremne desnice najobičnija dramatizacija vekovne entropije. Ono, fakat, na ekstermnoj desnici se dogodila smena generacija, jesu Nada, Boškić, POKS i JOKS istrčali na scenu - tj. pred rudu - ali je istovremeno sa scene otišao Šešelj, koji, čak i ovako vanparlamentaran, ima veću razornu snagu od POKS i JOKS. Destruktivni, međutim, potencijal DSS - isto toliko razoran koliko i radikalski, ali prihvatljiviji zbog „građanske“ mimikrije - nipošto ne treba potceniti. Ali već smo stoput videli i doživeli da nam spasa nema, ali da propasti nećemo. Dok se ne naredi drugačije.
NE PROPUSTITE
