Danima slušam i čitam o sebi najgore moguće bljuvotine po medijima, najodvratniju satanizaciju, osporavanje stečenog znanja, i to sve od onih koji su jedva srednju školu završili.
Bestidnu pljuvačinu koju sihnorizovano vodi jedan deo vladajuće strukture, tajkunski mediji i njihovi portparoli u opozicionim redovima. Svi zajedno su upleteni u izmišljenu „aferu Jovanjica“ putem koje su želeli da udare na Aleksandra i Andreja Vučića i da na taj način ruše vlast. Uništili su živote ogromnom broju ljudi, uništili im porodice i egzistenciju, zbog svoje lične karijere su bili spremni preko mrtvih da gaze. Božjom voljom upao sam kao branilac u taj predmet i tada kreće njihova agonija. Naravno, od tog momenta kreće i moj pakao, koji trpim, evo, već dve godine, ali nemam nameru da im ustuknem.
Da, vrlo jasno sam sagledao i kako su nameštali dokaze, kako su angažovali medijsku logistiku, kako su vršili pritisak na pravosuđe i zastrašivali svakog ko bi pomislio da nešto drugačije kaže od matrice koju su oni unapred pripremili, kako su određeni novinari ciljano dobijali pojedina dokumenta iz istrage, pa čak i samu optužnicu, i to pre nas advokata, i kako su radili specijalne emisije na osnovu nepotvrđene optužnice koju mi branioci u tom momentu nismo ni videli. Baš zbog toga što o tome nisam ćutao i što sam svuda i na svakom mestu uništavao laž koja se zove „afera Jovanjica“, trpim mnogo toga, ali nemam nameru da dignem ruke i da pred bitangama ustuknem. Gospodo, na zid ste udarili i ja vam obećavam da ću se do poslednjeg atoma snage boriti da vi završite iza rešetaka za svo zlo koje ste naneli mnogima kreirajući ovu aferu.
Koliko god se trudili da me u vašim naručenim prilozima, gostovanjima i komentarima diskreditujete, nemam nameru da vam pokleknem. Vi ste ološ koji je zaslužio sve najgore i vidim da vas panika hvata. Po znanju mi niste ni do kolena i pored lične mržnje jer sam vam uništio koncepciju, možete samo da mi pljunete pod prozor. Možete koliko god hoćete da vršite pritisak na Advokatsku komoru Beograda da me kazni zbog vaših hirova, jer po vama, ja ne smem ničim u životu da se bavim. Valjda u ovoj zemlji smeju samo vaši ideološki ortaci da nešto rade.
No, kako god, zlikovci jedni, hleb da mi uzmete, da mi ugrozite egzistenciju porodice, neću se smiriti i na svakom mestu ću razobličavati kakve ste bitange i kako ste „pakovali“ ljude. Od onog pacova iz Trstenika koji je preko tuđe nesreće želeo sebi da gradi političku sreću, preko ološa u policiji koji je policiju pretvorio u Koza nostru, do ozbiljne kriminalne jazbine koja se razvijala u samom SNS.
Toj marvi iz redova SNS, koja vam je obilato pomagala, posebno poručujem da ću ih gaziti koliko god je moja moć. Nemam nikakav strah i nimalo vas se ne plašim. Ne plašim se ni vaših stranih sponzora, kako ovih iz regiona od kojih smo jedini uvoz u Srbiju imali mafiju, tako ni ove zapadne bulumente, koja vam je pomagala oko kreiranja „Jovanjice“.
Ovo pisanije završio bih Njegošem i velikom njegovom misli iz „Gorskog vijenca“: „Svak je rođen da po jednom umre, čast i bruka žive dovijeka.“ Vaša bruka će sigurno ostati večita i sve ovo što radite u ovozemaljskom životu knjiži vam se. No, vaša pohlepa i zlo koje nosite u sebi ne omogućavaju vam da vidite šta činite. Slepi kod očiju, a alavi na pare, bili ste spremni druge da uništite. Sram vas bilo za sva vremena!
NE PROPUSTITE
