Građani Švedske u nedelju 11. septembra izlaze na redovne parlamentarne izbore. U istoriji švedskog parlamentarizma retkost je da jedna stranka osvoji apsolutnu većinu od ukupno 349 poslanika u Riksdagu. Obično više stranaka unutar Riksdaga mora da se dogovori i sarađuje kako bi se formirala vlada. U poslednja tri izborna ciklusa, istih osam partija je prešlo cenzus od 4%.
Ovogodišnje izbore karakteriše to što su se sve stranke prilagodile rasističkoj politici i propagandi. Najvažnije pitanje za biračko telo jeste problem migranata i kriminala. Priliv migranata 2015, kontinuirani porast nasilja i kriminala uticao je na veliku promenu javnog mnjenja, pa se kompletno biračko telo u Švedskoj pomerilo udesno.
Najveći benefit su izvukle Švedske demokrate, ekstremno desna populistička stranka, koja po poslednjim anketama zauzima drugo mesto, odmah iza vladajućih Socijaldemokrata. Švedske demokrate, kojima je nekada bilo zabranjeno bavljenje politikom zbog neonacističkih veza, osnovane su 1988. godine, kao naslednik Švedske partije. U početku se ideologija te partije zasnivala na švedskom fašizmu. Danas ih karakteriše antiglobalizam, ekstremni nacionalizam, ksenofobija i antimigrantska politika.
U poslednjih deset godina građani su postali siromašniji, nezaposlenost je rasla, a socioekonomske razlike su se povećale, što znači da se još više produbio jaz između bogatih i siromašnih. Ljuti i nezadovoljni građani krivicu za sve ove probleme vide u migrantima. Rasizam je i jedan od najvećih bezbednosnih problema u Švedskoj.
Na političkoj sceni Švedske levi blok čine Socijaldemokrate, najveća i najstarija parlamentarna stranka, zatim partija Levica i Zelena stranka. Dok desni blok čine Švedske demokrate i tri druge desničarske partije - Umerenjaci, Demohrišćani i Liberali. Stranka centra će posle ovih izbora, po svemu sudeći, imati odlučujuću ulogu u formiranju koalicione vlade.
Oni su nedavno podržali socijaldemokrate u Riksdagu jer odbijaju saradnju sa ekstremnim Švedskim demokratama. Međutim, oni nevoljno i teško sarađuju i sa strankom Levica zbog njihove programske, socijalističke politike.
Pobednici svih izbora u prethodnih 100 godina Švedske socijaldemokrate borile su se da formiraju održive koalicije u poslednjoj deceniji ovog veka. Sada računaju na ličnu privlačnost prve žene premijerke u istoriji zemlje. Samo devet meseci nakon što je preuzela premijersku funkciju, Magdalena Anderson je postala popularnija i od svoje stranke i od svih svojih rivala. Ona je daleko najpopularnija politička ličnost u Švedskoj, što je i doprinelo porastu rejtinga stranke.
Nakon pandemije i rata u Ukrajini, liderstvo je postalo važnije nego što je bilo pre četiri godine. To je karta na koju socijaldemokrate igraju na ovim izborima.
Ipak, formiranje koherentne koalicije posle izbora biće veliki izazov za Andersonovu. Tada će joj biti neophodna podrška i nominalno desnog centra i levice. Obezbeđivanje te podrške neće biti jednostavan zadatak.
Posle izbora 2018. bilo je potrebno nekoliko meseci da se formira vlada. Ove godine bi mogao da se ponovi sličan scenario. Izbori u nedelju biće neizvesni i veoma zanimljivi.
NE PROPUSTITE
