Protesti širom zemlje, koje je izazvala smrt mlade Iranke Mase Amini 16. septembra, ne jenjavaju. Nju je uhapsila teheranska tzv. policija za moral i nanela teške telesne povrede, od kojih je ubrzo preminula u bolnici. Sve samo zbog toga što nije pravilno nosila hidžab, maramu za pokrivanje glave, koja je u Iranu obavezna za sve žene.
Narednih dana ne samo besne iranske žene već i muškarci preplavili su ulice Teherana i drugih gradova protestujući protiv okrutnosti radikalnog islamističkog režima. Zlostavljanje žena i nemuslimanskih manjina rašireno je u Iranu jer islamističke vođe to doživljavaju kao pretnju svom radikalnom kultu, koji zemljom vlada gvozdenom pesnicom.
Protesti koji traju već pune dve nedelje proširili su se i na ostale delove zemlje. Život je izgubilo nekoliko desetina i uhapšeno više od hiljadu ljudi. U svom rodnom gradu Karaju 21. septembra ubijena je Hadis Najafi, još jedna mlada devojka, jer se zalagala za pravo žena da se oblače i žive onako kako žele. Njena smrt dodatno je produbila ogorčenost i nezadovoljstvo iranskog stanovništva.
Uprkos međunarodnim apelima da zaustavi represiju prema demonstrantima, režim i dalje primenjuje silu, nazivajući ih pobunjenicima koji ugrožavaju bezbednost i nanose štetu javnoj imovini. Žene na protestima pale hidžabe, a na društvenim mrežama dele snimke kako seku svoju kosu. Brojni pokreti i organizacije širom sveta daju podršku ženama u Iranu. Ovo su najmasovnije demonstracije u protekle dve decenije i, bez dileme, najveća pretnja za opstanak iranskog totalitarnog poretka. Režim u Teheranu se i ranije suočavao s različitim protestima i antivladinim pokretima, koji su, pre svega, bili podstaknuti ekonomskim problemima.
To nije bilo dovoljno da se animiraju i drugi segmenti društva. Sada je situacija drugačija jer ljudi traže značajne društveno-političke promene. To što pokret formalno nema vođu, doprinelo je i olakšalo rađanje solidarnosti među različitim društvenim grupama. Treba istaći da ovi protesti okupljaju u najvećoj meri mlađe Irance, koji su tehnički i informaciono pismeni, koji imaju pristup internetu i društvenim mrežama.
Najavljeni su i štrajkovi radnika širom Irana, što je vrlo osetljivo, jer budi uspomenu na 1979. i svrgavanje šaha Reze Pahlavija. Štrajkovi bi mogli da ojačaju i doprinesu još većoj masovnosti demonstracija. Iranske vlasti okrivile su zapadne medije za podsticanje protesta.
Velika nepoznanica jeste da li kod članova iranske političke elite postoji svest o neophodnosti promena. Postavlja se pitanje da li unutar postojeće teokratske strukture moći postoje oni koji razumeju i mogu da sprovedu ovako ozbiljne reforme. Vrhovni verski vođa, 83-godišnji ajatolah Hamnei, teško je bolestan, a vlasti u Iranu izbegavaju da informišu javnost o njegovom zdravstvenom stanju. Zato bi, dok se odvijaju protesti protiv režima, smrt njegovog simbola dovela bi do velikih potresa i ugrozila homogenost vlasti.
NE PROPUSTITE
