Prošlonedeljni izbori u Republici Srpskoj manje-više doneli su prilično očekivane rezultate, ali i ozbiljnu opomenu koja je direktno učinjena prema Miloradu Dodiku. Doneli su i ozbiljno nametanje Željke Cvijanović kao lidera srpskog naroda koja u Sarajevo ide sa ozbiljnim legitimitetom da zastupa interese Srba na nivou Bosne i Hercegovine, u tročlanom Predsedništvu BiH. No, vratimo se izbornoj opomeni koja je upućena Dodiku i koja nije nimalo naivna, a svakako da može da bude nauk i vlastima u Srbiji.
Dakle, nije bilo realno očekivati da bi Jelena Trivić mogla da pobedi Mileta, ali jednako tako nije baš bilo ni očekivano da će Mile proći kroz iglene uši. Gledajući sva tri nivoa, Mile Dodik kao predsednik stranke je objektivno bio najslabija karika SNSD na proteklim izborima. Svakako, glupiranje Borenovića i Trivićke tokom izborne noći i proglašavanje nepostojeće pobede, što je moglo da izazove tenzije i nepotrebnu krizu, samo je dodatno učvrstilo realnost Republike Srpske da tamo ne postoji ozbiljna opozicija.
Tim pre jer je partija pomenutog dvojca Borenović-Trivić na parlamentarnim izborima doživela debakl od kog će im još dugo uši biti crvene. Ipak, izbori za predsednika Republike Srpske su bili, bez obzira na Dodikovu pobedu, direktno uperen prst u Dodika kao lidera gde su čak i neki birači SNSD očito iz određenog protesta odlučili njemu da uskrate glas. Ključni razlog je ozbiljan nivo korupcije koji hara Republikom Srpskom, čiju osnovu, esenciju, čine kadrovi SNSD. Ljudima se zgadila njihova arogancija, bahatost i apsolutno otuđenje od života običnog čoveka. Nema nikakve sumnje da je Dodik morao na svoja pleća da prihvati kaznu jednog dela svojih birača i simpatizera, i to se nesumnjivo odrazilo na njegov rezultat. Ljudi su u njemu prepoznali krivca koji dopušta korupciju, koji ništa ne čini da je ukloni i koji dopušta bahaćenje lokalnih šerifa SNSD.
Izbori, gde god da su i ma koji da su, odnosno bez obzira na to na kom su nivou, uvek šalju određenu poruku. Akteri izbora uvek moraju da izvrše podrobnu analizu zašto su ljudi glasali kako su glasali. Ovo pišem zbog činjenice da je i na našim aprilskim izborima narod poslao snažnu poruku Aleksandru Vučiću - tebi verujemo, ali tvojoj stranci i njenim kadrovima ne verujemo. No, to poverenje koje građani imaju prema Vučiću neće trajati beskonačno, jer ako ljudi vide da nije uvažio njihovu poruku o neophodnosti potpune reforme stranke i zamene kadrova, sledeći put on će biti surovo kažnjen. Dodik je za dlaku izbegao izbornu giljotinu, jer nije uvažio ono što mu se dogodilo na prošlim lokalnim izborima. Njegova sreća je apsolutno inertna i nesposobna opozicija, prilično nakačena na zapadne ambasade, što inače kod Srba ne prolazi. Sličnu sreću, ako ne i veću, ima Vučić u Srbiji. Međutim, čim se pojavi neko kudikamo ozbiljniji, ko se nametne kao lider, u kome građani budu osetili iskreni patriotski duh i ko bude spreman da formira ozbiljnu političku opciju, pobediće prvom prilikom.
Prateći pažljivo izborne rezultate u Republici Srpskoj, jasno mi je bilo šta mi u Srbiji moramo najhitnije da uradimo. Mora se napraviti apsolutni otklon od onih koji su nam stranku doveli do toga da ima čak 20 odsto manje glasova od Vučića kao lidera. Zato je veliki patriotski blok, srpski blok, odličan predlog. Ukoliko to što pre ne učinimo, sledeći izbori su naš neminovan poraz.
NE PROPUSTITE
