Izrael i Liban su, uz posredovanje SAD, u četvrtak potpisali sporazum o morskoj granici na zajedničkoj ceremoniji u bazi UN u libanskom gradu Nakuri.
Na sporazumu o pomorskoj granici radilo se gotovo 10 godina. Rad na njemu počeo je još u vreme administracije Baraka Obame, zatim je ponovo pokrenut tokom mandata Donalda Trampa, da bi uspešno bio okončan tek u periodu Bajdenovog predsednikovanja.
Ovaj sporazum je jedinstven jer je postignut između dve države koje nikada nisu imale diplomatske odnose. One su u formalnom ratnom stanju još od osnivanja Izraela, a tako će ostati i nakon potpisivanja ovog dokumenta. Dogovor definiše granicu u teritorijalnim morskim vodama i daje svakoj zemlji pravo na zasebna plinska polja, Kariš za Izrael i Kana za Liban.
Libanski zvaničnici predstavili su sporazum kao pobedu svoje zemlje. Ministar energetike Valid Fajad izjavio je da će Liban uskoro postati „petro-država“. S druge strane, premijer Izraela Jair Lapid je saopštio da ovim istorijskim sporazumom Liban priznaje Izrael i da će to poboljšati bezbednost Izraela, ubrizgati milijarde za privredu i osigurati stabilnost severnih granica.
Čak je i Hezbolah, koji se nominalno protivi bilo kakvoj saradnji sa Izraelom, podržao dogovor. Hezbolah nije bio deo zvaničnih pregovora, ali je bio informisan o detaljima i slao je instrukcije i sugestije. Hezbolah je i te kako bio svestan da je libanska ekonomska situacija katastrofalna, te da je pronalaženje bilo kakvog rešenja postalo apsolutni prioritet za sve Libance.
Predsednik SAD Džo Bajden je u četvrtak čestitao Izraelu i Libanu postizanje dogovora.
Interesantno je da je sporazum postignut samo nekoliko dana pre velikih političkih odluka i za Izrael i za Liban. Mandat predsednika Libana Mišela Auna ističe 31. oktobra. Mnogi smatraju da je ovim dogovorom želeo da stavi krunu na svoj šestogodišnji mandat. U Izraelu se održavaju izbori 1. novembra, peti za manje od četiri godine. Izrael, koji se nalazi u političkoj nestabilnosti i sa zabrinutošću gleda na talas nasilja koji se razvija na Zapadnoj obali i slabljenje Palestinske uprave (PA), biće pošteđen brige o eskalaciji sukoba na severnoj granici.
Iako sporazum s Libanom ne garantuje dugoročnu stabilnost i ne smanjuje mogućnost rata između Izraela i Hezbolaha, Izrael bar zasad može mirno eksploatisati plinsko polje Kariš bez pretnji od napada libanskim dronovima. Sporazum verovatno neće biti srušen uprkos obećanju bivšeg premijera i šefa opozicije Benjamina Netanjahua. Teško je poverovati da će pragmatični i iskusni Bibi rizikovati narušavanje odnosa sa SAD.
Nakon decenije teških pregovora, američki posrednici su uspeli u teškoj misiji. Ako se situacija bude odvijala po planu, libanski plin koji teče u Evropu smanjiće zavisnost kontinenta od ruskog. Na konstantno turbulentnom Bliskom istoku, gde višestruki akteri s različitim interesima, ciljevima i programima oblikuju politiku, ovaj model rešavanja problema mogao bi se i ubuduće pokazati kao optimalan i efikasan.
NE PROPUSTITE
