Nakon povlačenja ruske vojske iz Hersona na levu obalu Dnjepra, deo medija i „analitičara“ amatera je požurio da proglasi kraj rata i maltene konačni poraz ruske vojske, koja samo što se nije povukla iz cele Ukrajine. Međutim, profesionalci su, za razliku od amatera veseljaka, poslovično oprezniji i realniji, pa je tako po povlačenju ruske vojske iz Hersona generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg diplomatski izjavio da „mi pozdravljamo napredak ukrajinske vojske u poslednjim danima, ali ne treba praviti grešku i potcenjivati Rusiju, koja ima značajan vojni kapacitet“.
Za razliku od amatera veseljaka, profesionalci znaju da je rat igra obmane i varke, navlačenja i zamke, pa ne veruju Danajcima ni kad darove donose, da parafraziramo mudre stare Grke.
Svima koji ozbiljno prate situaciju u Ukrajini bilo je jasno da će se nakon ruskog povlačenja iz Hersona glavnina njihovih operacija premestiti u regione Donjecka i Zaporožja, gde treba očekivati žestok vatromet, što se upravo sada i događa. Takođe je znalcima bilo jasno da je rat još daleko od svog kraja i da je pomenuto rusko povlačenje samo utvrđivanje linija fronta pred zimu, po principu prioriteta i procene gde se šta može braniti, a šta pak treba žrtvovati.
Međutim, ima tu još jedna „kvaka“. Kako su izvestili upućeni američki i ruski mediji, u prethodnih mesec dana smo imali više kontakata na više nivoa između visokih američkih i ruskih zvaničnika, u pokušaju da spreče da se situacija u Ukrajini otme kontroli i da, ne daj bože, kao „nuklearna gangrena“ zarazi čitav svet. Ti kontakti traju otkada je rat počeo 24. februara i traju zapravo oduvek (tzv. hotline, odnosno „crveni telefon“ između sila je uspostavljen upravo prilikom kubanske raketne krize pre 60 godina i od tada se nije prekidao) i trajaće zapravo zauvek dok je sveta, veka i klasične realističke diplomatije, ali ono što je specifičnost kontakata u poslednjih mesec dana jeste da su oni intenzivirani. To što su intenzivirani ne mora da znači da su i konstruktivni, ali ono što smo mogli da saznamo iz različitih medijskih izvora je da su SAD i Rusija otpočele „dijalog“ o tzv. strateškoj stabilnosti i čak osnovale zajedničku komisiju (bilateralna konsultativna komisija za tzv. Novi START) koja bi trebalo da razmotri eventualne sporazume u oblasti strateškog naoružanja.
Kada se prethodne stručne formulacije prevedu na srpski jezik, to praktično znači da su SAD i Rusija ostavile rat u Ukrajini njegovom realnom „konvencionalnom“ toku, pa „kom obojci, kom opanci“, što će zavisiti od spretnosti strana na terenu, baveći se onim što je zapravo najbitnije - crtanjem „crvenih strateških linija“ koje niko ne bi trebao da pređe - ni SAD, ni Rusija, a pogotovo ne Ukrajina. U tom smislu je i ukrajinski predsednik Zelenski verovatno dobio neke preporuke, što ima veze upravo s povlačenjem ruske vojske iz Hersona na liniju razgraničenja na Dnjepru, gde treba stati.
Dobra vest u svemu ovome je da „crveni telefon“ između sila ponovo radi, što smo mogli da vidimo i na primeru „zalutalih“ raketa koje su pogodile Poljsku, a što nije izazvalo dalju „lančanu reakciju“.
Loša vest je da rat u Ukrajini nije ni blizu svog kraja, već je ušao u fazu intenzivnih borbi u nekoliko regiona, a one će tek, poput strujnog kabla, biti „strateški izolovane“.
