Mislio sam da sam izmirivši krajem avgusta takozvana dugovanja i vrativši ruter slučaj Total TV stavio ad acta, ali Serbian Broadband(a) očigledno nije mislila tako, sledstveno mi pre neki dan posla SMS u kome me ODMC SBB „moli da izmirim dospele obaveze prema kompaniji SBB kako bih izbegao dalje uvećanje troškova ili da ih kontaktiram na telefon, broj poznat redakciji)“.
Kao što sam onomad napisao u opširnom izveštaju o toplom zecu kroz koji sam dvaput prošao u poslovnici SBB, sve obaveze prema SBB - plus nekoliko fiktivnih - koncem avgusta sam uredno izmirio, civilnom licu na službi u SBB priložio uplatnice i potpisao dokument o raskidu ugovora.
Da uplatnice nisam priložio i raskid ugovora potpisao, službeno lice ne bi bi prihvatilo povraćaj rutera i vavek bih ostao u SBB-ovom dužničkom ropstvu.
Bolje je, izgleda, sklopiti ugovor sa đavolom nego sa SBB. Ugovor sa đavolom se uz mnogo dobre volje, dosta muke, posta i molitve ponekad može i raskinuti, ugovor sa Broadbandom po svemu sudeći ne mere, čak ni kad obe ugovorne strane (nabijem na qwrz onu drugu) potpišu ugovor o raskidu ugovora.
Odmah sam znao šta mi je činiti, ali sam ipak odlučio da idem institucionalnim putem, tj. podjebavanjem. Pozvah priloženi broj i damu koja se javi na poziv priupitah kakve ja to još obaveze imam prema SBB. SBB devojčurak izdeklamova nešto tipa „jun“, „otkazni rok“ - za tačnost informacije ne garantujem - a ja službenicu priupitah: „A na šta da vam uplatim ‘obavezu’?“ Naime, u SMS-nije bio priložen ni iznos obaveze, ni žiro račun na koji to treba uplatiti. Ali SBB ne bi bio SBB da nema rešenje i za takve situacije. Poslaćemo vam podatke SMS, reče službenica SBB (eh, gde su one stare, dobre službenice PTT) i - na tome se razgovor završi.
Prođe, međutim, nekoliko dana, od SBB ne dobih nikakav SMS, a po Beogradu stadoše da odjekuju snažne eksplozije. Neupućeni su pomislili da je pogon neke namenske industrije odleteo u vazduh ili da je prestonica napadnuta neprijateljskim dronovima, ali pogrešno su mislili. Stvar je bila bezazlenija: to je meni pucao qwrz što mi SBB ne šalje SMS.
Kad ne lezi vraže, prekjuče dobih telefonski poziv od SBB i čuh rečenicu koju sam toliko puta čuo: „Jeste li izmirili obaveze?“ Nije mi, naravno, na pamet padalo da izmirujem obavezu, svejedno, napravih se lud, pa službenicu priupitah: „Na koji žiro račun i koji poziv na broj? Nikakav SMS nisam dobio.“
Pazite sad. Službenica SBB reče: „Imamo nekih problema sa slanjem SMS, pošaljite nam vaš email, pa ćemo vam instrukcije tako poslati.“ Što ja i učinih, izdiktiram email, na kojim mi sutradan stiže stiže žiro račun, poziv na broj i iznos obaveze od astronomskih 1.254,31 RSD.
Koji ću uplatiti kad SBB troškovi zivkanja, slanja opomena, SMS-ova, emailova i kidanja živaca najmanje četvorostruko premaše iznos moje izmišljene obaveze. Kad će to biti? Ne znam. Možda dogodine u Prizrenu.
NE PROPUSTITE
