Tunis, zemlja iz koje je poteklo tzv. Arapsko proleće, opet ulazi u neizvesnost. Svega nešto više od 11 odsto birača glasalo je na nedavno održanim parlamentarnim izborima, što predstavlja najmanju stopu izlaznosti u modernoj istoriji ne samo Tunisa već i u svetu. Većina političkih stranaka odlučila se da bojkotuje izbore ne pristajući da učestvuje u predstavi aktuelnog predsednika, koji želi da prigrabi apsolutnu vlast.
Predsednik Kais Said je ubedljivo pobedio na predsedničkim izborima 2019. Tada je većina građana u nekadašnjem profesoru prava videla spas i nadu. Međutim, nasleđeni problemi su se od tada još više gomilali, ekonomska i privredna situacija se pogoršavala, nezaposlenost rasla i siromaštvo postajalo veće nego pre Arapskog proleća.
Prošle godine predsednik Said je raspustio parlament, smenio vladu i napisao novi ustav, što su mnogi s pravom videli kao državni udar. Ubrzo je imenovao novog premijera, smenio i oterao brojne sudije, potkopavajući nezavisno pravosuđe, i tako prigrabio gotovo svu vlast. Novi ustav omogućio je predsedniku Saidu ogromna ovlašćenja, veća nego što je nekada imao svrgnuti diktator Ben Ali. Tunišani su na referendumu glasali za takav ustav iako je bio propraćen protestima, bojkotom opozicionih partija i sindikata, sa izlaznošću od samo 27,5 odsto. Čak devet od 12 miliona Tunišana koji imaju pravo glasa bilo je protiv ovakvog referenduma.
Između ostalog, novi ustav ne ostavlja mnogo prostora za uspeh tradicionalnim političkim strankama, koje je Said okarakterisao kao narodne neprijatelje i na koje je svalio svu krivicu za očajnu ekonomsku i socijalnu situaciju poslednjih godina.
Trn u oku tuniskom predsedniku jeste islamistički pokret Enahda, koji dominira političkom scenom Tunisa i koji je zaslužan za pokretanje protesta 2010. i rušenje diktatora Ben Alija.
Zbog višegodišnje političke paralize i privredne stagnacije Said je političke promene vešto predstavio kao neophodne za spas Tunisa.
Novim zakonom smanjen je broj poslanika u donjem domu parlamenta sa 217 na 161, koji se sada biraju direktno umesto preko partijskih lista. Tako se na izbore prijavilo 1.055 nezavisnih kandidata, od kojih je samo 127 žena. Konačni rezultati izbora trebalo bi da budu objavljeni tek u januaru 2023. Mnogi Tunišani smatraju da je „revolucija jasmina“, koja je dovela do izgradnje demokratije u njihovoj zemlji, propala i osećaju ogorčenost i razočaranje u političke elite.
Ovakvi izbori neće dovesti do političke i ekonomske stabilnosti koju je predsednik Tunisa najavio i koju pokušava da stvori. EU i SAD, nažalost, ne preduzimaju ništa kako bi sprečile podrivanje demokratskih institucija i vraćanje diktature. Iz njihovog ugla prioritetne stvari su negde drugde, a to Kais Said nemilosrdno koristi.
Jedina zemlja severne Afrike i Bliskog istoka koja je iz Arapskog proleća izašla sa demokratskom vladom ponovo klizi ka diktaturi, zbog čega joj preti ponavljanje scenarija iz decembra 2010. Strahovit talas protesta nalik onom koji je rezultirao svrgavanjem Ben Alija ubrzo bi mogao ponovo da usledi ukoliko se nešto radikalno ne promeni.
Tunišani su krvlju i svojim životima platili borbu za slobodu i demokratiju i svako ko to pokuša da pogazi moraće da računa na njihov otpor.
NE PROPUSTITE
