Otkad je sveta i veka, čovek je radio, ali se i odmarao. U toj uvek istoj izmeni ritma rada i odmora protiču godine, desetleća i vekovi čovečanstva koje je upravo zato i ustanovilo dane kao što su Nova godina i ini lunarni, verski ili državni praznici kako bi se predahnulo od svakodnevice u kojoj su stalno neka frka, strka i borba za ograničene resurse. Zato su čovečanstvo, kao i sve religije, države i ini entiteti proglasili dane predaha, da bi se tada malo zastalo, odmorilo, udahnulo i pripremilo za nove borbe. Praznici su otud svojevrsno „primirje“ u večnoj borbi ljudi za mesto pod suncem i svojevrsni „strateški predah“. Ljudi tada šalju jedni drugima poruke mira, ljubavi i razumevanja, jer to mora naprosto tako, budući da bi svet u kojem bi se ljudi samo borili i svet u kojem bi samo radili, bez odmora, bio neizdrživ.
Čak su stratezi od formata znali da usled najvećih borbi predahnu, te je tako ostala anegdota o Vinstonu Čerčilu, koji je, predvodeći naciju tokom Drugog svetskog rata, imao redovnu popodnevnu dremku, kao da oko njega ne padaju bombe. No, to je posebna, poslovično hladnokrvna grupa ljudi, koja ima prisebnosti čak i u najtežim situacijama, ali čak i toj grupi „ljudi posebnog kova“, kako se nekad govorilo, treba predah i punjenje baterija.
A kako da to onda ne treba „običnim“ ljudima, ako takvi uopšte postoje, jer svaki čovek je strateg na svoj način. Čak i životinje imaju stratešku „pamet“, te tako čopor vukova, na primer, ne lovi „naslepo“, nego je i tu prisutna svojevrsna strategija i podela rada, tako da jedni teraju divljač, drugi je „sačekuju“, dok svi zajedno uživaju u ulovljenom. Ali čak i vukovima je potreban odmor, a medveđi „zimski snovi“ su tek legendaran primer pameti prirode. Otuda ne čudi da Nova godina i sijaset drugih praznika padaju baš u zimu (pogotovo kod nas u „sezoni slava“), jer bi bilo neprirodno da padaju na proleće ili leto kada sve oko nas zove na ubrzanje i kada se poslovično vode najveće strateške bitke, usled čega svaki rat ima svoju „prolećnu ofanzivu“.
Kako stvari stoje, verovatno je da će takvu ofanzivu imati i aktuelni rat u Ukrajini, koji ne pokazuje bilo kakve znakove usporavanja. No, daleko od toga da i zima nije pogodna za borbu onima koji znaju da se bore u takvim uslovima, ali ona je više sama sobom faktor ako se temperature ekstremno spuste, o čemu je tužno svedočanstvo dao čak i jedan takav genijalan strateg poput Napoleona, čija se armada naprosto smrzla u Rusiji, nego što ona omogućava bilo kojoj strani da pobedi „nokautom“.
Ipak, ova zima na području Evrope nije posebno hladna, što ne najavljuje da može biti saveznik bilo koje strane u Ukrajini, ali što mi znamo kakva će biti do kraja, upravo do prvog prolaznog vremena ovog rata, na njegovu godišnjicu 24. februara nove nam godine. Kakva god da bude i šta god da se desi, rat neće dobiti svoje ekstremno ubrzanje do proleća. Ukoliko ne iskrsne neki genijalni strateg poput generala Ðapa, koji je onomad u Vijetnamu pravio neočekivane strateške vratolomije, ali takav za sada nije na vidiku. Za sada u Ukrajini ide sve školski, malo će da se „radi“, malo da se „odmara“.
A mi ostali možemo samo se nadamo da strateški EKG nove nam godine ipak neće biti preekstreman od proleća.
NE PROPUSTITE
