U petak uveče se dogodio napad usmeren protiv Izraelaca, koji se može okarakterisati kao jedan od najtežih od 2008. Alkam Kairi, 21-godišnji Palestinac, ispred sinagoge u Istočnom Jerusalimu ubio je sedam osoba i više njih ranio.
Dan pre toga u izraelskoj raciji u gradu Dženinu, na severu Zapadne obale, ubijeno je 11 Palestinaca, među kojima jedna žena i 14-godišnje dete. To je bila brutalna vojna operacija izraelske vojske na okupiranoj teritoriji.
Hezbolah, libanska šiitska organizacija, pozdravila je napad na sinagogu, dok je palestinski pokret Hamas, koji kontroliše Pojas Gaze, saopštio da je to reakcija na zločin u Dženinu i prirodni odgovor na delovanje okupatora.
Napad na sinagogu su osudili Jordan, Egipat i UAE, arapske zemlje koje su potpisale mirovne sporazume i normalizovale odnose sa Izraelom.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je nakon terorističkog napada u Istočnom Jerusalimu najavio hitne mere, zbog čega mnogi s pravom strahuju da bi ovi događaji mogli dovesti do eskalacije nasilja.
Bliski istok, koji je oduvek bio region političkih previranja, tenzija, sukoba i ratova, pomerio se u senku nakon ruske vojne invazije na Ukrajinu. Međutim, poslednjih nedelja ponovo je u žiži dešavanja, primarno zbog Izraela, gde se na vlast vratio najdominantniji i najdugovečniji izraelski političar Benjamin Bibi Netanjahu.
Netanjahu je ključne pozicije u vladi dao ekstremističkim koalicionim partnerima iz stranke Religiozni cionizam i Jevrejska snaga, kao i partijama ultraortodoksnih Jevreja, Ujedinjena Tora, judaizam i Šas. Itamar Ben-Gvir, šef manje partije Jevrejska snaga, postavljen je na čelo proširenog ministarstva nacionalne bezbednosti i zadužen da nadgleda graničnu policiju, koja je do sada na okupiranoj Zapadnoj obali radila pod okriljem vojske. Lider Šasa Arije Deri imenovan je za potpredsednika vlade i ministra unutrašnjih poslova i zdravlja, dok je vođi Religioznog cionizma Bezalelu Smotrihu pripalo ministarstvo finansija.
Formiranje najekstremnije, najdesnije orijentisane vlasti u istoriji Izraela dodatno je produbilo napetost između Izraelaca i Palestinaca. Izrael je u decembru, po formiranju nove vlade, pojačao prisutnost svoje vojske u Pojasu Gaze i lako bi se mogao odlučiti da krene u obimniji napad na Palestince. To bi verovatno podstaklo da se u sukob uključe i palestinske militantne grupe Hamas i Islamski džihad.
Zanimljivo je i da istovremeno dolazi do približavanja dvojice ljutih neprijatelja Bašira el Asada i Redžepa Tajipa Erdogana, koji je nedavno predložio mirovne pregovore sa Sirijom uz prisustvo Rusije. Dok turski, ruski i sirijski predsednici kuju plan za okončanje 12-godišnjeg rata u Siriji i normalizaciju odnosa, Bliski istok polako ključa.
Politika koju je rešila da sprovodi Bibijeva vlada jednostavno može dovesti do izbijanja rata. Taj rat bi bilo jako teško zaustaviti.
Netanjahu se očajnički bori da zadrži vlast, i svesno ignoriše upozorenja građana, opozicije, javnosti, ali i prijatelja sa Zapada, ostavljajući usijane glave na ključnim ministarskim pozicijama. Dok njegovi saveznici neprekidno potpiruju vatru, još jedna palestinska pobuna je neizbežna. Niko ne bi trebalo da bude iznenađen kada požar bukne.
NE PROPUSTITE
