U Engleskoj je u 18. veku živeo pesnik, dramski pisac, moralista i leksikograf Samjuel Džonson. Njegov Rečnik engleskog jezika, štampan 1755, smatra se jednim od najboljih ikada izdatih, a sam Džonson „verovatno najuglednijim književnikom u engleskoj istoriji“.
Navodimo sve ove činjenice i laskave ocene da bismo neupućenima pokazali da S. Dž. nije makar ko, da je znao šta radi, i da ono što je rekao ne bi trebalo olako odbacivati... A rekao je, između ostalog: „Patriotizam je poslednje utočište hulja“.
Ali polako, braćo Srbi i sestre Srpkinje! Ne trčite pred rudu! Čemu glasno negodovanje i psovke?
To što je kazano, naravno, važi za Englesku i Engleze, za njihove hulje!
Naše „patriote“ su časni ljudi, oni nalaze utočište - krov nad glavom, tanjir tople supe i nešto da im se nađe usput - u Skupštini. Dveri, Zavetnici, Nova DSS, Narodna stranka... Tamo im je adresa.
Ovo, međutim, nije još jedan tekst o Boškiću, Jeremiću i Milici Zavetnici i njihovoj „odbrani“ Kosova sa sigurne daljine. Neka ih, i oni od nečeg treba da žive...
Junak dana ovog puta je jedan lik iz drugog ešalona „patriota“, Zoran Zečević (67). Ovaj aranđelovački lekar dve decenije se bavi politikom, na izborima je učestvovao od 2003, prvo kao kandidat Stranke srpskog jedinstva, te radikala, ali tek mu se prošle godine posrećilo i u Skupštinu Srbije je ušao na listi Zavetnika.
Upornosti mu, očigledno, ne manjka, mada je njegov doprinos političkoj teoriji i praksi dosta skroman. Da 2021. nije nasilno prekinuo aranđelovačko predstavljanje „Kontraendorfina“, knjige za koju je Svetislav Basara dobio Ninovu nagradu, što se politike tiče, za Zečevića bi važilo ono: Gde si bio? Nigde. Šta si radio? Ništa! Cer, Kajmakčalan, Košare... To ga je sve mimoišlo, ali se golorukim nasrtajem na ovu priredbu (i prisustvom mitingu u Severnoj Mitrovici 2015) takoreći iskupio. Prema nepouzdanim svedocima, pred Basarom se lupao u grudi i vikao: „Tu me udri ako si muško! Tu! Ali Desanku mi ne diraj!“ Pisac se, naime, u svojoj knjizi dosta grubo našalio s poetesom, a ona je umrla ne znajući da pod Bukuljom živi jedan takav njen fan, koji je „obožava do imbecilnosti“ (citat D. Kovačevića).
Ipak, pogrešno bi bilo zaključiti iz ovog do sada rečenog da je Zoran Zečević neki mutavko! Naprotiv! Jer, ako su mu javni dometi mršavi, privatni nikako nisu.
On, naime, već desetak godina u Aranđelovcu drži nelegalni dom za stare. I to ne da ga drži, braćo Srbi i sestre Srpkinje, nego ga je prigrlio i ne ispušta, kao da je sagrađen ciglom od zemlje sa Kosova polja i malterom zamešenim vodom iz Sitnice!
Rešenja o zabrani rada koja je Ministarstvo za rad i socijalnu politiku donosilo 2008, 2014. i 2018. godine - jer ne ispunjava zakonske uslove - ne poštuje, a službenicima Ministarstva ne dozvoljava da izvrše inspekciju.
Tu se krug zatvara, a mi smo na početku ovog teksta. Kod „patriota“ u Skupštini Srbije, koji su tamo našli sklonište od zakona.
Je*eš Zakon o socijalnoj zaštiti i Pravilnik o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite, kaže Zoran Zečević.
Jedino Rezoluciju 1244 SB UN priznaje!
N. N.
NE PROPUSTITE
