Širom Srbije poznat (dalje - pod velikim navodnicima) "autor mnoštva uspešno sprovedenih ideja i mirovnih inicijativa" Svetislav Basara 27. februara bukvalno je nadmašio samog sebe. U stotini redova "o svemu što vidi oko" povredio je i Kinu, ne brinući se za suštinu i filozofiju predloga Pekinga o rešavanju situacije oko Ukrajine, i ceo svet, nazvavši ga "trulim i korumpiranim". Ali ni toga autoru nije bilo dovoljno.
Istorijski podaci
Govoreći o žrtvama Drugog svetskog rata, u kojem je Sovjetski Savez izgubio skoro 27 miliona ljudi, Basara je svetogrdno počeo da upoređuje ove strašne brojke sa "mnogo manjim" gubicima nacističke Nemačke. A u isto vreme - da veliča pomoć zapadnih saveznika SSSR (iako je za Sovjetski Savez lend-liz imao važan značaj, udeo američkih isporuka u odnosu na domaću vojnu proizvodnju iznosio je samo oko četiri odsto; drugi front su zapadni saveznici otvorili tek u junu 1944. godine - već posle pobede SSSR u Staljingradskoj bici, koja je bila temeljna prekretnica u ratu; na nizu sektora Zapadnog fronta, na primer, u Ardenima, engleske i američke saveznike Crvena armija je morala da spasava od poraza, ubrzavajući početak svojih strateških ofanziva). Iz svega toga autor je izvukao zaključak dostojan njegovog "zlatnog pera": Rusija ne bi trebalo - navodno za svoje dobro - da sprovodi zadatke specijalne vojne operacije koje je postavio predsednik Vladimir Putin. Dakle, bilo bi bolje da se predamo - i sada, i, po svemu sudeći, tada, u junu 1941. godine.
Da podsetimo kolumnistu, koji je izgubio pamćenje, da se SSSR u Drugom svetskom ratu borio za opstanak svog naroda, koji su Hitler i njegovi pomagači sistematski uništavali. Četrnaest miliona dece, žena, staraca, koji nikada nisu držali oružje u rukama, nacisti su brutalno ubili ili mučenjem usmrtili u zarobljeništvu. A onda je Crvena armija oslobodila od nacističke zaraze ne samo svoju teritoriju već i pola Evrope. Oslobodila je i srpske gradove - rame uz rame sa svojom jugoslovenskom braćom.
Pre neki dan se navršilo 80 godina od podviga vojnika Aleksandra Matrosova, koji je imao 19 godina kad je grudima zaslonio ambrazuru nacističkog bunkera da bi njegovi saborci uspeli da izvrše zadatak. Možda ovu žrtvu Basara smatra "suvišnom"? Ili nije trebalo da crvenoarmejci oslobađaju zatvorenike logora smrti Aušvic-Birkenau?
Ili je možda 1914. Srbija morala da prihvati ponižavajući austrougarski ultimatum?
Lista slavnih imena
Ako budemo sledili tu pokvarenu logiku, onda ni major Zoran Radosavljević, koji je 26. februara mogao da napuni 58 godina, nije morao da poleti svojim avionom u martu 1999. godine, braneći svoje nebo od NATO agresora... Pred svoju poslednju bitku rekao je majci: "Mama, moram. Šta je čovek ako izgubi domovinu?"
Ova lista slavnih imena naših junaka, koji su svoje živote dali za otadžbinu, može da se nastavi - da se piše po sto redova dnevno - godinama, decenijama unapred.
Zato, gospodine Basara, pišite svoje kolumne, ispunjene zajedljivošću i samodivljenjem, o bilo čemu, ali ne usuđujte se da vređate sećanje na one koji su pali za slobodu, ne dirajte ponos srpskog naroda - a on zaista ima čime da se ponosi i u istoriji i u savremeno doba.
Autor teksta je Ambasada Rusije u Beogradu
NE PROPUSTITE
