Ne Miloša „Francuza“ Jovanovića, ne dao bog. Obrnuto: Miloš Francuz umalo nije (davljenjem) ubio troje - Borka Stefanovića, Ognjena Radonjića i voditeljku Oliveru Bećković, a mogao je, bogme, ubiti i mene i mog druga samo da u poslednji čas nismo promenili kanal da bismo se obavestili o rezultatima predsedničkih izbora u Crnoj Gori.
Budući da sam u Rimu Rimljanin, a u kućama u kojima se gleda „Utisak nedelje“ gledač „Utiska nedelje“, našavši se u nedelju uveče u takozvanoj kućnoj poseti, nemadoh druge nego da se u 20.30 namestim pred televizor. I - šta kažem? Kakav mi je bio utisak. Evo kakav: Nema tog nacionalnog dilbera opasnih namera kome „slobodni mediji“ neće širom otvoriti vrata, pod uslovom da je načelno „protiv“ trenutnog jakog čoveka.
A posle, kad ljudi opasnih namera iz faze ekspres-lonca pređu u fazu lokomotive i počnu da prave lom, nastaje slobodnomedijska kuknjava i pravljenje pitanja od 1.000.000.000 sendviča: kako nam se ovo dogodilo i sl. A ako slučajno upitaš nekog slobodnomedijskog poslenika „a za koji si qwrz tom i tom svatu (upisati ime po izboru) mesecima pravio besplatnu reklamu“, poslenik pribegava vađevini da je to učinio zbog demokratskog načela da „svako ima pravo da kaže šta misli“.
Ne sporim to pravo, ali to pravo nije obaveza. Osim preko televizora i novina, pravo na slobodno iznošenje mišljenja se može ostvariti i govorancijama preko megafona ili plaćenim terminima... Da ne dužim: lični je problem ljudi opasnih namera kako će ostvariti to pravo, ne treba im ići naruku i pozivati ih u emisije u kojima od njih ne može da se dođe do reči, kao što su do reči jedna dolazili Bećkovićka, Stefanović i Radonjić.
Ali u daljincu je spas. Sledstveno smo se moj ahbab i ja s Nove S premestili na N1 baš u vreme kad su počeli da pristižu „preliminarni“ rezultati predsedničkih izbora u Crnoj Gori, na kojima je - u prvom krugu - pobedio Milo Ðukanović.
E, tek sad dolazimo do naslovne trojice loših koji će ubiti Miloša. Trećeplasirani Mandić i četvrtoplasirani Bečić trijumfalno su najavili pobedu drugoplasiranog Milatovića u drugom krugu. Što je verovatan ishod. Ako se pitate zašto napredpomenuti nisu izašli sa zajedničkim kandidatom i pobedili u prvoj rundi, znajte da je to zato što ti dilberi nisu u stanju da se udruže ni oko koga i ni oko čega, osim oko rušenja Mila.
Što znači da će - ukoliko pobedi Milatović - u Crnoj Gori sve ostati razvaljeno, konfuzno i drljavo, kao od 2020. naovamo, samo što Amfilohija neće biti. Mila će srušiti, ako ga uopšte sruše, političar bez ikakve politike Milatović - koji je namakao popularnost udvostručavanjem para - Mandić, čovek kremaljske politike, i Bečić, čovek nit smrdi nit miriše politike. Recept za uspeh, nema šta.
Pedeset posto veće plate, to zvuči primamljivo, ali to znači 50% manje poreskih para u zdravstvenom, penzionom i ostalim državnim fondovima koji ionako nisu bili prepuni. Šta drugo reći nego - glasali ste, trpite.
