BEZ RUKAVICA: Na Tviteru kao na tarabi...

Umberto Eko, a taj Italijan je znao šta priča, kazao je da su društvene mreže na internetu zamenile kafane, u kojoj je svako brbljao šta je hteo. S tom razlikom što su kafanski razgovori bili lišeni posledica, dočim sa Fejsbukom i Tviterom nije tako.

Stoga, odgovaramo, što je zbog galame koju „srpska Tviter zajednica“ diže lako pomisliti da je reč o grupi koja ima uticaj. U ovu zabludu najlakše padaju politički analitičari pre izbora i lideri stranaka koje umesto članova imaju lajkove. Primer je bivši predsednik Srbije Boris Tadić, koji je vodio višesatne diskusije o svojim greškama i vizijama sa „uticajnim tviterašem“ koji je za sebe izabrao ime Bora Konj.

Šta je, međutim, istina o „srpskoj Tviter zajednici“?

Valjda upravo pomenut Bora Konj to zna. A on kaže, odnosno, tvituje: „Malo nas je, al’ smo zato govna“.

Rekosmo da se nekad stiče utisak da tviteraši imaju uticaj, i ta je zabluda bezopasna po pošten i radan svet. Problem nastaje - mali, ali zato smrdi - kad pripadnici „Tviter zajednice“ sami uobraze da su uticajni. Tada svedočimo kratkotrajnim olujama u javnom mnjenju, kao što je ova oko „Južnog vetra“. Za pošten i radan svet koji nema vremena da surfuje netom, niti stiže da pogleda sve serije u kojima glumi Miloš Biković, u najkraćem: neki Amerikanci nekim Srbima nude pare ekološkim aktivistima da se pobune protiv kopanja litijuma, kako bi oni završili neki svoj posao, ali se već za desetak minuta (ili koliko već, ali svakako do kraja te epizode) ispostavlja da je ponuda fejk, dupljak... i da je to samo mamac u obračunu kriminalaca.

Prsti su i ovog puta bili brži od pameti!

Narodni poslanici, opozicioni političari i „nezavisni“ novinari kojima se već neko vreme „javlja“ da će Vučić pasti baš na pitanju ekologije nisu dočekali kraj epizode i rasplet situacije. Odmah su horski zalupali šapicama u nejaka prsa: „Nedeljice su najskuplja srpska reč! Nema zajebavanja s Nedeljicama!“

I kad ti se jednom u glavi pomešaju stvarnost i fikcija, kad zaboraviš da filmski junaci ne umiru stvarno, da u radiju ne žive mali ljudi, i da na tarabi može da piše „pi*ka“, ali do to ne znači da ga treba stavljati u rupu, onda ti je najmanji problem da bes sručiš na glavu Miloša Bikovića, koji samo glumi. Ne piše scenario i ne režira.

Najdalje je, naravno, otišao u tome Če Ćuta. On je upao na Bikovićevu konferenciju za štampu, zakazanu drugim povodom, i otpočeo diskusiju s junakom kojeg ovaj glumi!

Bilo bi urnebesno smešno da nije ilustracija opšteg stanja na opozicionoj političkoj sceni.

Ovako je beskrajno glupo. A kolika je Ćutina glupost, pokazuje činjenica da je ovog puta čak i Ivan Ivanović skapirao foru i napisao da se frka diže ni oko čega.

N. N.