Stav o bombardovanju RTS - da li je ono bilo u skladu s međunarodnim pravom ili nije - posle svih ovih godina, i svega rečenog, više nije pitanje obaveštenosti, već pitanje morala. U cilju dokazivanja ove tvrdnje, ukratko ćemo, po ko zna koji put, navesti osnovne činjenice.
Međunarodno pravo smatra da u svakom ratnom sukobu novinari uživaju isti stepen zaštite kao i svi ostali civili, osim ako direktno ne učestvuju u sukobu.
I ne, vođenje propagande ne smatra se „učestvovanjem u sukobu“! A osim toga, izričito se navodi da redakcije ne smeju biti meta napada ako se ne koriste u vojne svrhe.
Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu stoji na stanovištu da propaganda ne sme biti povod za napad. Ovaj sud, kod nas poznatiji kao Haški tribunal, čak izričito pominje RTS kao televiziju koja nije počinila zločin, za razliku od jedne televizijske kuće iz Ruande koja to jeste uradila.
Ima, naravno, toga još, ali ko hoće, taj zna: bombardovanje RTS nije bilo u skladu s međunarodnim pravom.
Uprkos tome, uoči svake godišnjice ovog čina javljaju se glasovi koji tvrde da je trebalo bombardovati RTS, a ovog 28. marta uradio je to Pavle Simjanović, filmski kritičar (!) Danasa.
Posle reakcije uređivačkog kolegijuma RTS i pisma glavnog urednika Informativnog programa Nenada Lj. Stefanovića, uredništvo Danasa sročilo je nemušto saopštenje: njihov novinar nije mislio to što stoji, napadi su neopravdani i ničim neizazvani, ali jeste urednički propust što mu nije skrenuta pažnja „na neke nejasnoće“, koje on „u narednoj kolumni mora da objasni“... On, međutim, ništa nije objasnio.
Nije prošlo mnogo otkako smo na ovom mestu - povodom drugog jednog izvinjenja Danasa - konstatovali da je ova redakcija, čiji je vlasnik Dragan Šolak, avion bez pilota. Sada samo možemo da konstatujemo da smo bili u pravu. U kojim to drugim novinama filmski kritičar može da u svojoj rubrici ne pomene film, a da prostor u novinama koristi za iznošenje svojih političkih stavova? Simjanović polemiše sa izmišljenim oponentima da li se NATO bombardovanje zvalo „Milosrdni anđeo“ ili „Plemeniti nakovanj“, kao da je ovo drugo manje cinično - nakovanj bačen s neba od onoga kome je namenjen ostavlja samo fleku, i gledaoci crtanih filmova to znaju, a kritičar Danasa se pravi da ne zna... Osim ovog, podsmeva se pridevu „mala“ uz ime Milice Rakić, valjda zato što to u poslednje vreme govori Aleksandar Vučić. Ali ona jeste bila mala, imala je tri godine kad je na nju pao „plemeniti nakovanj“, a Simjanović je veliki goli qwrac... i na njega više nećemo potrošiti ni slovo.
Zadržaćemo se, međutim, na komentarima čitalaca Danasa, koji njihovom kritičaru listom daju za pravo: da, na „Miloševićeve novinare“ je trebalo baciti bombu „zbog širenja propagande“. Isto važi i za „Vučićeve novinare“ danas. Pri čemu se propagandom smatra mišljenje suprotno od njihovog.
U isto vreme novinari i novinarke Danasa vrše agresivnu propagandu nekih drugih stavova, a redakcija Danasa ne okleva da pozove sve institucije Srbije da ih zaštite od svake pretnje sa društvenih mreža.
Mi se, takođe, pridružujemo tim pozivima, jer smatramo da novinari moraju biti apsolutno slobodni u iznošenju svojih stavova.
Ali ne možemo da prihvatimo da je nečija „propaganda“ melem, a nečija za nakovanj u glavu.
I da ponovimo: da, ubistvo novinara RTS ne može se opravdati.
N. N.
NE PROPUSTITE
