Prilikom prekjučerašnje redovne inspekcije Rotopalankinog portala, pažnju mi privuče naslov „Ko danas u Evropi poštuje teritorijalni integritet Srbije“. Ne odoleh iskušenju, a da se ne obavestim ko poštuje naš integritet, a ko ne, mada sam još prethodne večeri na vestima čuo rezultate glasanja u Savetu Evrope po pitanju prijema Kosova u tu polufantomsku organizaciju.
Rezultati glasanja su bili sledeći: od 46 država-članica, Kosovo je „podržalo“ njih 33, protiv ih je bilo 7, uzdržanih 5, dočim je jedna država postupila kao JexS Tadić uoči veličanstvenog mitinga za Kosovo, pa je - ne bi li i stisnula i prdnula - zbrisala sa lica mesta/glasanja. (JexS se tom zgodom usro, šta će biti s Jermenijom, ostaje da se vidi.)
Ničeg neočekivanog nije bilo u rezultatu tog glasanja. Kako će ko glasati, neglasati, uzdržavati se ili nepojavljivati se na glasanju bilo je poznato najmanje nekoliko dana pre samog glasanja. Tako to ide i u svetu ko bajagi visoke politike. Glasanje je, kao i u Srbiji, puka formalnost, verifikacija unapred „usaglašenih“ stavova koje i vrapci znaju.
Uprkos očekivanosti rezultata glasanja, čuvši crne glase srpske političke personae dramatis su zapale u stanje stravičnog (isfoliranog) amoka. Sretna je okolnost što na vlasti nije Koštunica i što to (još uvek) nije Miloš A Bomba Jovanović, inače bi prvi u znak odmazde umesto Strazbura demolirao Beograd, dočim bi drugi zacelo pripretio atomskim raketiranjem prestonica država glasavših „za“.
Umesto rusvaja, usledila su masovne, gromoglasne manifestacije meke nemoći, bogorađenja, pičkaranja i poluprazne pretnje reciprocitetom, kao i grdno ibretenije nad činjenicom da nam je jaki prijatelj, Grčka, zabila nož u leđa uzdržanošću, donekle ublaženo Mađarskim „protiv“. Mađarska je inače odavno priznala Kosovo, ali „protuvu“ se u zube ne gleda.
A opozicija serbska, kako je ona reagovala. Kao i rezultat glasanja - bila je dibidus predvidiva. Časa opozicija (svih boja) nije časila da Visoko Mesto optuži za prodaju (predaju, izdaju) Kosova u imbecilnoj nadi da će glasanje u Strazburu obaviti posao - visoki strmopizda - koji treba da urade Krivokapić, Stanivuković i Milatović, za kojima je raspisana poternica, ali još nisu savatani.
Srpska diplomatija je i inače nadaleko poznata po zatvaranju što je moguće većeg broja vrata guzicom i posledičnim jaukanjem kad zbog toga dobije po guzici. Takođe, nije nepoznato da srpska diplomatija tako postupa u paničnom strahu da će - postupi li diplomatski - dobiti po guzici od ruku Visokih Mesta (svih boja). Kako će proći opšta stvar, koga briga. Bitno je sačuvati položaj.
Visoko Mesto je donekle umirilo opštenarodni amok blagoizjavom da glasanje u Svetu Evrope nije razlog za neko preterano pogoršavanje (ne baš sjajnih) odnosa sa zemljama koje su podržale Kosovo. Kao što i nije. Nijedna od tih zemalja ne dovodi u pitanje suverenitet Srbije (bez južne pokrajine), ali svaka iz svojih razloga podržava i suverenitet Kosova. Ovakve reakcije - koje više ne uzbuđuju ni SNiS - mogu samo povećati broj zemalja koje će „podržati“ Kosovo.
NE PROPUSTITE
