BEZ RUKAVICA: Ritopek via Cerak

Dolazak muzičke grupe Crni Cerak i Kristijana Golubovića u jednu beogradsku osnovnu školu uznemirio je deo javnosti. Zabrinuti roditelji i još zabrinutiji mediji postavili su pitanje: „Šta će Kristijan među đacima?“

Evo jedne nasumično odabrane strofe: „Glava na taksi, belo na fuksu / Voli da evre trpa u njušku dok gleda kad cepam joj bluzu / U žbunju semiautomatik jer je klizavo kao Antarktik / Opet Calvin Klein na majici, laboratorija skank organik / Obiđeš teren, pokupiš evre / Predaja smene, novac je vreme.“

Da se razumemo, ovo nije atak na slobodu izražavanja mlađanih muzičara. Citiraćemo onog rimskog satiričara: „Svako ima pravo da se kreće i da bude kreten!“ Isto važi i za pevanje...

Ali da vidimo ko ih sluša.

Crni Cerak nesumnjivo uživa veliku popularnost među starijim osnovcima i mlađim srednjoškolcima. Tome je uveliko doprinelo i njihovo angažovanje u televizijskim serijama i filmovima čiji autori podilaze nedorasloj publici, glorifikujući isto ono o čemu cerakovci pevaju.

Sve to pravda se „umetničkim slobodama“ i „autentičnim izrazom mladalačke pobune protiv postojećeg stanja stvari“.

Dileri i opasni momci? Qwrc moj!

Iščitavanje njihovih biografija, čak i onih „nabudženih“ koje treba da podrže imidž buntovnika, nedvosmisleno pokazuje da su cerakovci fejk. Da njihove pesme nemaju veze s njihovim iskustvom. Klinci su, što bi rekli današnji biznismeni, pronašli svoju „nišu“ - teme čija tekstualna obrada (muzika tu ima manju ulogu) ima dobri prođu kod mlade publike. Slično se, da podsetimo, desilo pre desetak godina, kada se na muzičkoj sceni pojavio Beogradski sindikat. Njegovi članovi izdavali su se za borce za prava eksploatisanih radnika, dok su sami bili duboko ukorenjeni u sistem vlasti...

Ali deca ne znaju šta je fejk. Ona vide Crni Cerak, mlade ljude „iz svog kraja“ koji su uspeli u životu: pojavljuju se u filmovima i na televiziji, imaju status selebritija i bogati su.

U jedanaestoj godini života ona to ne mogu da odvoje od načina života o kojem ove zvezde, bez ikakve ograde, pevaju.

Još ako im ih dovedeš u školu, računicu droga plus oružje plus nasilje jednako je uspeh činiš tačnom koliko je tačno i da su dva plus dva četiri.

Uostalom, zašto niko od onih koji su ovih dana umanjivali značaj pojavljivanja Kristijana Golubovića i Crnog Ceraka u školi ne kaže kakav je tekst pesme za koju su u učionici hteli da snime spot?

Sa trinaest, ta su deca već preparirana da diluju u parkiću, a sa devetnaest će se naći u nekom Ritopeku. U mašini, ili za njenim komandama.

Kad će pesma o tome?

N. N.