U životu pojedinačnih ljudi, kao i u životu svakoga društva pojedinačno i, konačno, u životu međunarodne zajednice, smenjuju se periodi haosa i reda. Mudri i uredni ljudi, pametna društva koja znaju da mudro poslože svoje različite opcije i među njima pronađu konsenzus, kao i pametni „programeri“ međunarodnih zbivanja znaju da svedu haos na minimum i da uglavnom žive u redu i miru. S druge strane, neosvešćeni i neuredni ljudi, neosvešćena i neuredna društva u kojima stalno iznova kuljaju društveni rascepi, kao i neinteligentni „programeri“ međunarodnih zbivanja uglavnom iza sebe ostavljaju haos, koji opet čeka neke mudre i pametne ljude da ga prevedu u red.

Trenutak u kome trenutno živimo je, valja to iskreno priznati, haotičan i mnogo bi nam prostora trebalo da elaboriramo sve uzroke tog haosa, od onih (geo)strateških, preko onih (geo)ekonomskih, pa sve do onih prizemnih, prozaičnih, sebičnih, ljudskih. Jednostavno govoreći, toliko se toga nerešenog nakupilo u svetu u proteklim decenijama da je sada počelo da „seva“ sa svih strana i svet se drma u pokušaju da povrati izgubljenu ravnotežu.

Mnogo se priča o tome da nam umesto unipolarnog treba neki idealni multipolarni svet, u kojem će valjda sve biti lepo i čedno, samo nam valja sačekati da se te nužne međunarodne promene izvrše i eto nas u svetu jednakosti, pravde i ljubavi. Pri tome se naivno veruje da će se te promene desiti negde daleko od nas, a da ćemo mi nastaviti da živimo mirno i spokojno i da će nam te promene pasti s neba kao dar.

A o čemu se zapravo radi i kako stoji stvar s tim deklamovanim prelaskom od „unipolarnog“ u „multipolarni“ svet i šta sve to zapravo znači? Iza toga se najčešće kriju očekivanja da takozvani Zapad oslabi i da ga Istok i Jug i Sever sustignu i da onda živimo u blaženoj ravnoteži između tih ravnotežnih polova. Međutim, problem je u tome što velike promene međunarodnog poretka nikada ne bivaju bez snažnijih geostrateških zemljotresa u kojima najčešće stradaju kao kolateralna šteta oni slabiji, što upravo vidimo od Ukrajine do Sudana.

Možemo reći da svet trenutno živi fazu „haotične multipolarnosti“ koju obeležava niz unilateralnih akcija velikih sila kako bi osigurale svoje interese. Jednom će verovatno ova „haotična multipolarnost“ preći u uređenu, ali taj trenutak nije još na vidiku i mnogo će vode proteći pre nego što se najvažnije sile našeg vremena - SAD, Kina, Rusija, EU, Indija, Brazil (upravo tim redom po snazi) i nekolicina ostalih dogovore o novoj uređenoj multipolarnosti, a do tada nam valja živeti u ovoj haotičnoj.

Stoga je glavni zadatak ovog vremena - koji neće rešavati samo državnici i njihova slabija podgrupa svakodnevnih političara, već i čitavi timovi aj-tijevaca, kibernetičara, ekonomista, sociologa, politikologa, psihologa, virusologa, imunologa i „stratega“ svih vrsta - kako da se ovaj haos drži pod kontrolom i da negde ne proključa toliko da bi u pitanje došao čitav ionako raskliman međunarodni „poredak“.

Težak zadatak pojedinačnih društava, država i naroda u ovom haosu, pogotovo onih „malih“, jeste kako da usled ovih globalnih turbulencija ne nastradaju, što će opet zavisiti od toga kakvom elitom koje društvo i narod raspolažu, jer, uz dužno poštovanje prepoštenom narodu, jedino elita jednog društva može da misli strateški i dalekovido.

Na kraju i ovaj, kao i svaki prethodni put svetskih tumbanja, svodi se na to koliko ko ima pametnih, inteligentnih i dalekovidih ljudi.