Poprilično sam se iznenadio kad sam se u nedelju obavestio da tokom trajanja Protesta protiv nasilja na Pinku nije bilo uobičajenog direktnog kontraprograma uživo u kome krle22 i kompanija bagatelišu protestnu masovnost i traže dlake u opozicionom jajetu. Žeks Mitrović je izgleda odlučio da postane lider u „smanjivanju tenzija“.
Glavni odjek i reagovanje stiglo je iz Prezidencijalnog Čardaka u kome je Visoko Mesto presedelo sve vreme protesta i iz koga je odaslalo primiritelnu poruku o potrebi ujedinjenja i udarničkog rada na investicijama, poboljšanju standarda itd., da bi nešto kasnije, na nekom forumu SNS, Visoko Mesto blagoizjavio (slobodan citat) da je spreman da pogine, ali da Srbiju nikad neće prepustiti „ološu“. Nedugo potom iz opozicionih redova je stigla reakcija - čija, bokte pitaj, jutros je nije bilo na portalu Nove - da je Vučić „psihopata“. Kao što vidimo, u Srbiji - istoku na zapadu i zapadu na istoku - i dalje ništa novo. Stare navike teško umiru, a navika da se politika vodi omalovažavanjem, vređanjem, pičkaranjem, pa i ubijanjem političkih protivnika jedna je od najstarijih u Srbiji.
Sećate se kad sam pre dve-tri godine napisao - i za tačnost informacije garantovao - da se ič ne bih uzbudio ako bi neki tabloid objavio montiranu fotografiju na kojoj guzim kozu na Slaviji naslovljenu „Basara silovao kozu pred zapanjenim roditeljima i predškolskom decom“. A evo zašto se ne bih uzbudio, što reko Blic. Zato što to ne bi bila vest, što to nikome ne bi povredilo patrijarhalna osećanja, a osnovano sumnjam da bi foto-montaža prošla prilično nezapaženo. (Još bi nezapaženije, ukoliko bih se najeo gljiva ludara i to uradio, prošao moj demanti u kome bih ustvrdio da je koza u stvari silovala mene.)
Imajući to na umu, tvrd vam stojim da se niko na političkoj sceni ne uzbudi, kamoli uvredi, kad ga s protivničke strane nazovu ološem, kriminalcem, psihopatom (btw. bilo je i optužbi za kozojepstvo) iz istog razloga zbog koga se ja ne bih uzbudio zbog porno-seanse s kozom - niko to više ne uzima ozbiljno; te su uvrede, štaviše, neka vrsta komplimenta; najizvređanijima i najnapušenijima skače stranački rejting.
Čitav taj okean svesrpskog baljezganja - koji se neprestano širi - posledica je odsustva bilo kakve konstruktivne političke ideje - šta uraditi sutra posle podele sledovanja brašna i zejtina ili - pu, pu, pu daleko bilo - posle definitivnog rešenja Kosovskog problema, makar i po beogradskoj maksimalističkoj meri.
Srbija povazdan odjekuje od povika „nepodnošljivo“, „nepodnošljivo“! Ja po navici izdvajam mišljenje i kažem da je (zasad) podnošljivo. Jer da je doista nepodnošljivo, učinio bi se neki napor da sve bude podnošljivije, a ja ne vidim spremnost za tako nešto. Sigurno je svim (jebenim) stranama dokurčilo ovo što nikad ovako nije bilo, mehanizmi za upristojavanje su dostupni i lako primenjivi, ali ostaje problem: šta reći ako ne pičkaramo konkurente.
NE PROPUSTITE
