Priželjkivanja crkavanja komšijske krave „na lokalu“ i nada u skoru propast Amerike i kolektivnog Zapada „na globalu“, dva su tradicionalna srpska zanata, koja, za razliku od drugih srpskih zanata, ne donose nikakav profit. Strmopizd Amerike i kolektivnog Zapada s podjednakim nestrpljenjem očekuju i rapalji pred prodavnicama seoskih zadruga i (značajan broj) besmrtnika SANU.
To je legendarna tutumračna politička filozofija „samo da ovaj ode, a posle ćemo videti šta ćemo“, inače zajednička svim Srbijama i svim beogradskim čaršijama i mahalama, svih vremena i boja, s tim što Kitaj Gorod s nestrpljenjem iščekuje propast Amerike, a Euromahala i Krugovi dvojke propast Rusije.
Sve se raspada, pa će se raspasti i Amerika i Rusija - raspale su se dugovečnije i stabilnije imperije, zašto bi one bile izuzetak - ali se raspadaju neuporedivo sporije od Srbije, zato što su zasnovane - iako ne uvek - na trezvenijim političkim filozofijama, što će reći da, recimo, Amerika nema ništa protiv slabljenja Rusije - na tome udarnički i radi - ali da je raspad Rusije poslednja stvar koju bi želela.
Za razliku od zadružnih tutumraka i (dela) akademika, majke američke geopolitičke invencije znaju da bi apsolutni raspad jednog tako velikog sistema kakav je Rusija izazvao lančanu reakciju teških raznoraznih raspadanja i teških pičvajza. Pogledajte kakvi su pičvajzi proistekli iz raspada ex Yu na post ex Yu bantustanu, pomnožite to sa 10.000 i steći ćete približnu sliku košmara.
Otuda dubara da su službe kolektivnog Zapada umešale prste (i pare) u Prigožinov Trt Milojka puč može poslužiti u propagande svrhe, ali je dibidus neutemeljena. Kolektivni Zapad ne bi imao ništa protiv Putinovog strmopizda, ali Prigožin je poslednji čovek kog bi voleo da vidi na mestu kremaljskog Hazjaina.
Znaju to „kolektivne“ službe bolje, ali sve i da ne znaju, bilo bi im dovoljno da urade sondiranje rusofilskog javnog mnjenja u Srbiji - koje se listom obradovao Prigožinovoj avanturi - pa da zaključe da bi Prigožin bio isti kao Putin, samo brži, jači i bolji.
Kolektivni Zapad je u suštini bio prezadovoljan Putinom, sve dok nije prekardašio, iliti srpski rečeno - dok nije prešao „crvenu liniju“ i pride otvoreno pokazao nameru da crvene linije pomera dalje na zapad, a, ako može, i na ceo svet.
Držim da bi za srpsku istoriju i život bilo dušekorisnije da razabere „đe smo mi tune“, umesto da priželjkuje (neizvesni) raspad Amerike i (još neizvesniju) pobedu Rusije. Ako se produži ovo stanje ni tamo ni vamo - a svi su izgledi da hoće - ko god da se raspadne i ko god da pobedi, mi ćemo zasigurno izgubiti, kao što smo izgubili i posle raspada Habsburške i Otomanske imperije i kao što smo izgubili i posle raspada komunizma.
Kolektivni Zapad je u suštini bio prezadovoljan Putinom, sve dok nije prekardašio, iliti srpski rečeno - dok nije prešao „crvenu liniju“ i pride otvoreno pokazao nameru da crvene linije pomera dalje na zapad, a, ako može, i na ceo svet
NE PROPUSTITE
