Treba li uopšte reći da sam jedva dočekao četvrtak i izlazak nedeljnika Nedeljnik - poslednjeg srpskog nedeljnika čiji izlazak jedva čekam - da bih pročitao smatranja Ljilje Smajlovićke na temu Prigožinovog Trt Milojka Puča. Kao „čovek klozetskih metafora“, uopšte nisam dvojio da je to za Ljilju must write i da bi - da su joj zavezali ruke, kolumnu napisala dupetom.

Činjenica da nedeljnik Nedeljnik redovno objavljuje Smajlovićku i, uprkos tome, opstaje na prvom mestu moje privatne top-liste štampanih medija samo doprinosi Nedeljnikovom ugledu. Da sam skloniji teorijama zavere, pomislio bih da Lalić upravo zato publicira Smajlovićku.

Prelazimo na stvar. Bio sam spreman na sve kad sam stavio HTZ opremu i otvorio stranu 34, na kojoj se baškari Ljiljina kolumna „Više od politike - („manje od nezavisnosti“, dubara S. B.), ali sam ostao šokiran pikanterijom da je Ljiljana Smajlović (potpisana u gornjem levom uglu stranice) „U krevetu sa Prigožinom“ - zasad samo u naslovu - a da „smo“ (u podnaslovu) „oduvek bili prijatelji sa Vagnerom“.

Nisam bio toliko naivan pa da pomislim da će se glavna Milinčićkina blogerka upustiti u razmatranje uzroka - ili, daleko bilo, političke pozadine - Prigožinove (ali i sveruske) Trt Milojke. Daleko od toga. Bio sam zapravo siguran da će se Trt Smajlovićka baviti onim što najbolje zna - uglađenim potkazivanjem lokalnih političkih i parapolitičkih persona dramatis koje su istrčale pred rudu, kukuriknule pre svitanja i „podržale“ Prigožina.

Bilo bi interesantno - u najmanju ruku koliko je bilo nemoguće, dakle basnoslovno - pročitati Smajlovićkin tekst u slučaju da je Prigožinova Trt Milojka uspela i u Rusiji druga postala sudija. Zašto bi bilo toliko interesantno? Zato što bi tekst bio u dlaku isti, samo bi se promenila imena persona dramatis.

Smajlovićka, za svaki slučaj, sve radi kolektivno. „Dok smo u subotu bez daha pratili napredovanje Vagnerove kolone prema Moskvi“ - kaže Smajlovićka, pa prelazi na stvar - „možda grešim, ali mi se u onoj gužvi učinilo da su se građanskom ratu u Rusiji burnije radovali srpski od američkih tviteraša.“ According to Smajlovićka, naši su „antiruski tviteraši“ mnogo gori od (najgorih) američkih jer su „po pravilu targetirali i poneki domaći lik, političara ili novinara, neku javnu ličnost kojoj su priželjkivali jednako bedan kraj kao i Putinu“.

Potom sledi poslanica upućena na Visoku Adresu. „Možda opet grešim“ - skromna, kakva je, cinkari Smajlovićka - „ali mislim da su u navijanju za Vagner od korisnika zapadnih grantova u subotu bili glasniji friški ‘defektori’“ - ranije su to bilo „lokatori“ - „iz redova naprednjaka“. Ko biva... javljali su da je Putin zbrisao u St. Peterburg i tvitove završavali pokličem „Slava Ukrajini“.

„Ako je neko prepoznao Dragana Šormaza“ - poentirala je Ljilja - „nije pogrešio“, ali ona to, naravno, nije rekla. Za kraj molbenica na Visoko Mesto: Vučiću, molim te ko boga, ko što ti moliš belosvetske moćnike, vraćaj Smajlovićku u Politiku. Biće bolji i Politika i Nedeljnik.