Srbija je zemlja suđenja dugog trajanja, smišljenih da se otegnu do rđave beskonačnosti. Jedno od takvih suđenja je proces (takođe dugog trajanja) protiv bogougodnika Koluvije, vlasnika plantaže zdrave hrane (i marihuane) koji se onomad zajebao u računu i dopao šaka šefa srbskog Drug Enfocementa.
Kad se potom doznalo da su u Jovanjicu navraćali visoki vladajući funkcioneri, po zemlji Srbiji je odjeknula serija snažnih detonacija, ali to nije, kako su naivčine mislile, pucala bruka, nego je vladajućim funkcionerima pucao qwrz što se saznalo ono što se oduvek zna: naime, da gde god ima dima, ima i mindže, a da gde god se valjaju velike pare, ima visokih vladajućih funkcionera (svih vremena i boja). Ostatak priče znate. Znaju ga i vrapci. Da ne traćim karaktere.
Mojoj neznatnosti je takođe pucao qwrz za aferu „Jovanjica“. A evo zašto, što rekla žutara Blic. Budalasto je ne razotkriti političku pozadinu ubistva Zorana Ðinđića - čak to i ne pokušati, ni jedan jedini put ne usprotestovati što se ne to pokušava - a očekivati da bude razrešena politička pozadina plantaže marihuane. Da ne bi dužio, pisac će reći tek toliko da je pojeo vuk magarca, slučaj ad akta.
Iz meni nejasnog razloga, opozicija serbska misli da je Jovanjica „meki trbuh“ Visokog Mesta i neodustajno podgreva - tj. džaba kreči - tu već ubajaćenu aferu. Stvar je u konačnici stigla i do pogona za masovnu proizvodnju kretenizma, Marićeve psihodelične proseravaonice „Ćirilice“, u kojoj je prepodobni Koluvija pozvan da iznese svoju odbranu, u prisustvu onomad pomenutih statista i N. N. gostiju, koji su u stvari prava tema naše današnje kolumne.
Nije mi bilo druge nego da popijem 10 tableta „bromazepama“, obučem ronilačko odelo, pogledam desetak minuta emisije i da zaključim da će u sledećoj fazi svog dijalektičkog razvoja Marić morati da regrutuju goste na F odeljenjima psihijatrijskih klinika. Već je takoreći na vratima.
Potrevilo se tako da se u „Ćirilicu“ uključim u momentu kad je Koluvija (verovatno) privremeno već bio izneo svoju odbranu i poslednje dane, a kad je banku preuzeo N. N. dilber do sada neviđen - doskora i nemoguć - na srbskim televizorima ionako prepunim oriđinala i jurodivaca (svih boja).
Bila je to priča za Bećkovićevu i Porfirijevu dušu. Dilber je najpre samouvereno izneo „stručnu“ ocenu da je u Jovanjici uzgajana konoplja, a.k.a kudelja, koja je, inače - osim što je bezopasna - vrlo korisna za srpsku istoriju i život. Da bi to potkrepio, dilber je ispričao priču o tome kako je njegova baba, kad bi je zaboleo zub, znala da smota malo kudelje, da to „popuši kao cigaru“ i onda bi bol prolazio kao rukom odnesen. Svojevremeno sam, da bih objasnio sumanutost Tadićevih postupaka, ćerao komendiju da mu Glavni Politički Pozadinac ubacuju LSD u kafu. Odnedavno sve češće pomišljam da je rečni ubacio tone LSD u sve srpske vodovode.
NE PROPUSTITE
