U Skupštini Srbije, na zahtev opozicije, formiran je anketni odbor koji treba da utvrdi činjenice i okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i na teritoriji Smedereva i Mladenovca, a za njegovu predsednicu izabrana je Marinika Tepić.
Skupštinski poslovnik kaže: „Anketni odbor ima pravo da traži od državnih organa i organizacija podatke, isprave i obaveštenja, kao i da uzima izjave od pojedinaca koje su mu potrebne. Predstavnici državnih organa i organizacija dužni su da se odazovu pozivu anketnog odbora i da daju istinite izjave, podatke, isprave i obaveštenja.“
Advokati koji zastupaju porodice žrtava i roditelji ubijenih đaka, međutim, jednodušno su protiv ovog rada ovog odbora.
Tako Zora Dobričanin Nikodinović kaže: „Rad anketnog odbora... mogao bi da ugrozi tužilačku istragu i krivične postupke u celini i kontaminira dokaze, jer bi činjenice i dokazi od značaja za krivični postupak mogle da izađu u javnost pre suđenja.“
A RTS javlja da je Božo Prelević, između ostalog, ocenio kao „kontraproduktivno“ i „loše za dokazni postupak“ da istovremeno traju tužilačka i parlamentarna istraga o zločinu u beogradskoj osnovnoj školi.
I Dobričanin Nikodijević i Prelević prenose i nepodeljen stav roditelja žrtava da se plaše „banalizacije u parlamentu“, gde, kako je rekao, „sve služi za međusobne optužbe i nadgornjavanje“.
Šta na ovo kaže Marinika Tepić?
Ona kaže „da razume bol roditelja ubijene dece... koji se protive radu tog odbora“, ali da „duboka kriza“ koja je usledila posle tih tragedija zahteva pitanja i odgovore da li su one mogle da budu sprečene. I još kaže da je „obaveza članova tog odbora da utvrde da li postoje elementi za društvenu, političku i bezbednosnu odgovornost“.
Šta Marinika Tepić ne kaže?
Ona ne kaže zašto je važno da se utvrdi „da li su tragedije mogle da budu sprečene“ pre završetka tužilačke istrage. I što je još važnije, ne kaže kako će to da utvrdi 25 narodnih poslanika bez ikakvog stručnog iskustva. Jer Prelević kaže i ovo: „Ta tragedija je toliko velika da ne možete sve da pretvorite u stranačko dokazivanje. S druge strane, mislimo da je za rešenja koja bi trebalo ovde da budu predložena, potreban ozbiljan multidisciplinarni tim koji bi obuhvatio i psihologe, pedagoge, razne stručnjake...“
U politički podeljenoj Srbiji je važno, pogotovo u ovom slučaju, naglasiti da je Prelević žestoki kritičar stranke na vlasti. On pravo stavlja ispred politike, ali Marinika tera po svome. Ona želi da da u narednih 30 dana - na toliko je ograničen rad odbora - „utvrdi političku odgovornost“.
Kad se svojevremeno raspravljalo o produžetku ili prekidu nastave posle masakra, opozicija je tražila da se poštuje volja roditelja žrtava. Isto je bilo i kad se odlučivalo o sudbini školske zgrade „Ribnikara“. Ulični protesti i zahtevi koji su ispostavljeni, sve je to bilo „zbog žrtava masakra“!
Sada to više ne važi!
Sve i da su anketni odbori u srpskom parlamentu dosad dokazali svoju efikasnost, a nisu - uvek su se pretvarali u politički cirkus i reklamu, i sve i da argumenti advokata ne stoje - a stoje, smatramo da bi želju roditelja trebalo poštovati, iz osnovnog ljudskog saosećanja.
I smatramo da je stavljanje „utvrđivanja političke odgovornosti“ ispred „razumevanja bola roditelja ubijene dece“ cinizam kakav se čak i u Srbiji retko sreće!
Ali nismo svi mi Marinika.
N. N.
NE PROPUSTITE
