Bio sam nekim književnim poslom tri dana izvan zemlje - gde, to je moja stvar - i po povratku na rodno tle prelistah štampu i ne mogadoh a da se ne zapitam: da li je moguće da se za ta tri dana u Srbiji ništa nije dogodilo. Čak mi se učinilo - ovo je mala pesnička sloboda - da je sve bilo isto kao na dan pre nego što sam otišao.
Iste persone dramatis, iste teme, iste priče, ista tabloidna i društvenomrežna kakofonija, isto beskonačno pretakanje iz šupljeg danas u prazno sutra, isto otaljavanje sumornih života kojima jedinu dinamiku daju pobede atletičara/ki, odbojkašica i (ako bog da) i košarkaša.
Neću da kažem da i u okolnom svetu nema obilja novinske, televizorske i društvenomrežne kakofonije - mada joj se mora priznati da je podnošljivija - kakofonija i nije problem. Oduvek ju je bilo, samo je od relativno nedavno dobila razglas, ali hoću da kažem da u okolnom svetu ipak ima informacija, što u Srbiji nije slučaj. Mislim na informaciju u pravom (zaboravljenom) smislu kao „instrument razrešenja neizvesnosti i mentalnog putokaza“.
Uzmimo primer prekjučerašnje Parade ponosa, koja je prošla bez žrtava u ljudstvu i materijalu i koja je okupila toliko učesnika da je (nagađam) opozicija serbska došla u iskušenje da na Vučića krene dupetima. Kad su zakazali Krivokapić i Stanivuković, možda bulja bude od pomoći, ali ostavimo komendiju po strani.
Sad će mnogi pomisliti: šta ovaj priča, pa zar se početkom septembra već godinama samo o Paradi i priča. Tačno je da se priča - tačnije lupeta - ali tu već godinama nema nikakvih informacija, tu govore isključivo emocije.
Informacija bi bilo sledeće. Ili 1. Parada ponosa je Ustavom zagarantovana i ima se održati svake godine na dogovoreni datum. Protivnicima Parade ponosa - isihsatima i braniteljima porodičnih vrednosti - takođe je zagarantovano ustavno pravo da protestuju protiv Parade ponosa, uz napomenu da ukoliko krenu u nasilne akcije, potpadaju pod udar zakona, mada ja preferiram pendrek.
Ta informacija ima alternativu koja glasi: 2. Parada ponosa je zabranjena. Nema okupljanja na homoseksualnoj bazi. I tačka. Ta informacija iz mnogo razloga - koje ne bih sad nabrajao - nije dobra za istoriju i život, ali je jasna, što će reći razrešava neizvesnost.
Izvesnost, kao što vidimo, nije ni uvek (ni svima) prijatna, ali je izvesnost. Čovek naprosto zna na čemu je. Zbog aktuelnosti - ali i zbog škakljivosti - kao primer sam uzeo Paradu ponosa, ali emocionalna zbrkanost glavni, generator neizvesnosti i konfuzije, pustoši i druge oblasti javnog života u Srbiji.
Jasnoj informaciji ne možete suprotstaviti kontrainformaciju (mada možete dezinformaciju), za razliku od konfuznh emocija, koje su crvena marama za kontraemocije. Mada... Možda i preterujem: nije li Vitgenštajn rekao da je jedina izvesnost izvesnost da amputirana ruka neće ponovo izrasti.
NE PROPUSTITE
