U nedelju uveče sam bio u poseti kod starog druga, koji mi u neko doba reče: „Šta misliš da pre večere nakratko skonemo do Rima, čisto da vidimo šta ta divna stvorenja rade, šta sanjaju, šta im se događa, da li još misle da ovo ovako nikad nije bilo, itd.“
Rekavši „da skoknemo do Rima“, drug je aludirao na moju navadu da u kućama u kojima se gleda „Utisak nedelje“ ispoštujem pravilo u Rimu Rimljanin i da se u 20.30 sharp i ja namestima pred televizor. Kad smo već kod druga, u pitanju je onaj moj drug iz Kanade, koji mi je pre nekoliko godina napisao u mailu „jebem ti zemlju u kojoj si ti glas razuma“, a koji je - nakon što se 2018. zarekao da više nikad neće dolaziti u Beograd - pre neki dan ipak došao da provede dva meseca u zemlji predaka. (Treba li reći da je već popizdio).
Čim je sesija „Utiska“ krenula, stekao sam snažan utisak - pominjao sam ga u jučerašnjoj kolumni - da u Srbiji vreme ne prolazi i da se sve ponavlja kao u filmu „Dan mrmota“. Nešto dinamike - čitavoj Srbiji, ne samo „Utisku“ - dala je košarkaška srebrna medalja na SP. Olivera je pak u utilitarnom duhu gostima - od kojih sam prepoznao samo Mišu Ćulibrka - postavila pitanje od 1.000.000.000 parizera: a da li bi građani mogli da na podobije košarkaša nešto urade za sebe, u smislu dostojanstva i tako to.
Na to je moj drug, biser rasut po celom svetu (koji je svojevremeno igrao košarku u nekom beogradskom Vratniku) skočio kao oparen i rekao: „Još kako bi građani mogli štošta naučiti od košarkaša, npr. da se do svetskoprvenstvene srebrne medalje - umal i zlatne - ne dolazi vladajućim pokličima ‘živela Srbija’ i opozicionim napušavanjem onih koji usklikuju ‘živela Srbija’, nego napornim treniznima i timskim radom.“ (Koji je kod inače odličnih „orlova“ povremeno, ali fatalno, zakazivao).
Brzo smo se drug i ja vratili iz Rima i posvetili se probranim đakonijama. Uprkos tome, ja sam iste večeri odlučio da „Utisku“ na neviđeno posvetim našu današnju kolumnu, čisto da bih „ispoštovao“ tradiciju. Računao sam da ću sažetak utisaka pronaći u bespuću internetske zbilje. Kad ono qwrz. Izgleda da na štampano izdanje televizora Nova, Nova.rs, „Utisak“ nije ostavio nikakav utisak. Ni slovca. Ni mukajte.
Ali je zato - doduše posredno - ostavio snažan utisak na Politikinu Rotopalanku, koja je nasred internet izdanja zapandrčila drečeći naslov: „Gledateljka održala lekciju vuvuzela opoziciji: sramno je da se tako ponašaju odrasli ljudi“. U cilju pravovremenog i objektivnog informisanja javnosti, Rotopalanka je priložila i video-klip, ko biva... Nema laži, nema prevare.
Evo šta je rekla N. N. gledateljka, a što je mog druga navelo da zavapi: „Za koji sam qwrz dolazio kad sam znao šta me čeka.“ Sledi citat. „Mislim da je sramno ponašanje poslanika opozicije da se ne usvoji zakon o lečenju bolesne dece, da se pravi cirkus i tenzije kakvi nikada nisu bili.“ Itd.
Bližim se prekardašivanju, pa da skratim. Gde je tu spor, gde tenzija, kad su svi jednoumni u mišljenju da ovo ovako nikad nije bilo?
