Pre neki dan je s Visokog Mesta lansirana obznana o pojeftinjenju nekih namirnica, među njima i parizera, koji je momentalno postao tema nedelje, povod grdnog ibretenija i okidač teške moralne panike.
Opozicione grupe građana i njihovo simpatizerstvo u pojeftinjenju parizera su videli sjajnu priliku da - ako baš i ne strmopizde Vučića, a ono da mu dodatno srozaju ugled u sopstvenim očima. Svi koji u Euromahali i krugovima dvojke važe za važne ličnosti - uključujući i one potpuno nevažne - požurili su da se oseru po Vučiću i parizeru i da ukažu na opasnosti po javno zdravlje skrivene u parizeru, koji će - zahvaljujući pojeftinjenju - izazvati masovno trovanje.
Da vam Uncle Bas kaže nešto pre nego što pređemo na „meritum“ stvari: društvo u kome je pojeftinjenje (ili poskupljenje, svejedno) parizera - u mojoj mladosti zvanog „pasja radost“ - udarna tema nedelje i predmet nutricionističkih, socioloških i političkih analiza, jeste ono koje je saborno prdnulo u čabar.
Pređimo sad na meritum stvari. Pojeftinjenje parizera fakat je tipična populistička mera. Vučić - koji se uopšte ne stidi što je populista - radi po svim pravilima populizma - umal, grešna mi duša, ne napisah „žanra“ - što će reći populus s vremena na vreme „loži“ injekcijama lakog keša o pojeftinjenjima, nebitno čega.
Vučić je u toj stvari autentičan, iako iz političke računice, ali njegovi oponenti - legion „građanskih“ javnih radnika, publicista - neautentični su u isfoliranoj brizi za zdravlje sirotinje, koja će ko biva posle pojeftinjenja navaliti na parizer ko muve na govno.
Lično nemam ništa protiv nanošenja političke štete bilo kome i - bilo kojim povodom - i sam dajem sve od sebe da nekim dilberima nanesem političku štetu - ali dobijam krvavi proliv kad se to radi iz lažljive zabrinutosti za dobrobit trećih lica, za koje brižnike inače savršeno boli qwrz.
Možda se pitate: otkud znam da antiparizer efendije boli qwrz za zdravlje konzumenata parizera. Znam zato što i mene boli qwrz za njih, ne u opštem smsilu, nego u smislu šta jedu. Kao što je - s punim pravom - svakoga boleo qwrz za mene dok sam u mladosti jeo sendviče s parizerom, kao što je, konačno, i meni samom pucao qwrz što sam - sledeći životno pravilo „alkohol ne sme da trpi zbog kraškog pršuta“ - često jeo parizer.
Kao što mi je pucao qwrz kad sam u docnijim fazama mog dijalektičkog razvoja dolazio u prilike da jedem kavijar i jastoge. I nit sam osećao samosažaljenje što jedem parizer, nit sam osećao ushićenost kad sam jeo kavijar i jastoge (koji su inače jako precenjeni).
Vučić je kao kontrameru najavio javno jedenje sendviča s parizerom u društvu Tome takozvanog Mone - koje je verovatno u toku u trenutku dok pišem ove redove - a opozicija bi kao kontrameru jedenju sendviča s parizerom mogla za promenu prestati da jede govna.
NE PROPUSTITE
