Najneizvesniji i najvažniji izbori u Evropi ove godine će se održati u nedelju u Poljskoj. Vladajuća populističko-nacionalistička stranka Pravo i pravda (PiS), na čijem je čelu Jaroslav Kačinski, suočava se sa sve težom situacijom u borbi za pobedu. Do pre nekoliko nedelja je imala ubedljivu prednost u odnosu na glavnog konkurenta, koji predvodi liberalni savez Donalda Tuska, ali se ona brzo istopila zbog afere s prodajom viza.
Ankete predviđaju da je Pravo i pravda nadomak pobede, ali da bi na kraju to moglo biti uzalud jer bi, za razliku od izbora 2015. i 2019, ovog puta i vladajuća i opoziciona grupacija mogle završiti s rezultatom koji im trasira put ka formiranju vlade. U obe varijante oblikovanje koalicione vlade će biti vrlo složeno.
Od pada komunizma i prvih demokratskih izbora u Poljskoj 1989, nijedna partija nikad nije uspela da tri puta zaredom pobedi na parlamentarnim izborima i tako ostvari tri uzastopna mandata. Ako Pravo i pravda zabeleži treću istorijsku pobedu, za sastavljanje vlade će biti neophodan koalicioni saveznik, što bi mogla biti Konfederacija, ekstremističko-nacionalistička, antievropska, krajnje desna koalicija. Nasuprot tome, lako može da se dogodi da to ne bude dovoljno i da vladu naprave liberalno-demokratski savez Građanska platforma (PO), socijaldemokratski savez Levica, i hrišćansko-demokratski, proevropski blok Treći put.
Pobeda PO bi otvorila put Poljskoj ka poboljšanju odnosa sa EU i Nemačkom. Aktuelna poljska vlada predvođena PiS ušla je u velike sukobe s Berlinom, uglavnom da bi se dodvorila svojoj nacionalističkoj bazi.
Poljskim konzervativcima upravo rat u Ukrajini ide naruku i daje vetar u leđa za treći mandat. Činjenica je da se većina Poljaka oseća uplašeno i ugroženo zbog ruske agresije na njihovog istočnog suseda. Stari strahovi su se probudili, društvo je osetljivo, pa su Jaroslav Kačinski i njegov PiS zaigrali na tu kartu u ovoj predizbornoj kampanji.
PiS istovremeno pokušava da ubedi birače da se oni bore da Poljaci sami odlučuju o svojim životima bez terciranja sa Zapada, a da se krivica za sve nesporazume između Evrope i Poljske nalazi isključivo na Berlinu i Briselu.
Naravno, time se pokušavaju sakriti dugogodišnji pokušaji vlada PiS da potpuno zagospodare medijima i pravosuđem. Kršenje vladavine prava je, uostalom, i dovelo do toga da se Poljska stavi pod evropski mehanizam nadzora. Varšava je zbog problema s vladavinom prava uskraćena i za početak isplate oko 35 milijardi evra iz evropskog mehanizma za oporavak i otpornost. Poljska i Mađarska jedine su države članice EU koje imaju ozbiljne probleme s početkom povlačenja novca koji je u EU osmišljen za ravnomeran oporavak od korona krize.
Pozicija aktuelne poljske vlade je više nego jasna kad je reč o tome da Rusija predstavlja opasnost koju treba zaustaviti. To je verovatno i jedina tačka razlaza Varšave i Budimpešte.
Za sve političke aktere ovi izbori su posebno važni. Opisuju ih kao prekretnicu sličnu onoj iz 1989. Ovo je i poslednja bitka Kačinskog i Tuska, dvojice ljudi koji su dominirali poljskom politikom u poslednje dve decenije. Šta god da se desi nakon glasanja, poljsko društvo će ostati duboko polarizovano.
NE PROPUSTITE
