MILOVAN JOVANOVIĆ: Poslednja bitka Kačinskog i Tuska
Najneizvesniji i najvažniji izbori u Evropi ove godine će se održati u nedelju u Poljskoj. Vladajuća populističko-nacionalistička stranka Pravo i pravda (PiS), na čijem je čelu Jaroslav Kačinski, suočava se sa sve težom situacijom u borbi za pobedu. Do pre nekoliko nedelja je imala ubedljivu prednost u odnosu na glavnog konkurenta, koji predvodi liberalni savez Donalda Tuska, ali se ona brzo istopila zbog afere s prodajom viza.
Ankete predviđaju da je Pravo i pravda nadomak pobede, ali da bi na kraju to moglo biti uzalud jer bi, za razliku od izbora 2015. i 2019, ovog puta i vladajuća i opoziciona grupacija mogle završiti s rezultatom koji im trasira put ka formiranju vlade. U obe varijante oblikovanje koalicione vlade će biti vrlo složeno.
Od pada komunizma i prvih demokratskih izbora u Poljskoj 1989, nijedna partija nikad nije uspela da tri puta zaredom pobedi na parlamentarnim izborima i tako ostvari tri uzastopna mandata. Ako Pravo i pravda zabeleži treću istorijsku pobedu, za sastavljanje vlade će biti neophodan koalicioni saveznik, što bi mogla biti Konfederacija, ekstremističko-nacionalistička, antievropska, krajnje desna koalicija. Nasuprot tome, lako može da se dogodi da to ne bude dovoljno i da vladu naprave liberalno-demokratski savez Građanska platforma (PO), socijaldemokratski savez Levica, i hrišćansko-demokratski, proevropski blok Treći put.
Pobeda PO bi otvorila put Poljskoj ka poboljšanju odnosa sa EU i Nemačkom. Aktuelna poljska vlada predvođena PiS ušla je u velike sukobe s Berlinom, uglavnom da bi se dodvorila svojoj nacionalističkoj bazi.
Poljskim konzervativcima upravo rat u Ukrajini ide naruku i daje vetar u leđa za treći mandat. Činjenica je da se većina Poljaka oseća uplašeno i ugroženo zbog ruske agresije na njihovog istočnog suseda. Stari strahovi su se probudili, društvo je osetljivo, pa su Jaroslav Kačinski i njegov PiS zaigrali na tu kartu u ovoj predizbornoj kampanji.
PiS istovremeno pokušava da ubedi birače da se oni bore da Poljaci sami odlučuju o svojim životima bez terciranja sa Zapada, a da se krivica za sve nesporazume između Evrope i Poljske nalazi isključivo na Berlinu i Briselu.
Naravno, time se pokušavaju sakriti dugogodišnji pokušaji vlada PiS da potpuno zagospodare medijima i pravosuđem. Kršenje vladavine prava je, uostalom, i dovelo do toga da se Poljska stavi pod evropski mehanizam nadzora. Varšava je zbog problema s vladavinom prava uskraćena i za početak isplate oko 35 milijardi evra iz evropskog mehanizma za oporavak i otpornost. Poljska i Mađarska jedine su države članice EU koje imaju ozbiljne probleme s početkom povlačenja novca koji je u EU osmišljen za ravnomeran oporavak od korona krize.
Pozicija aktuelne poljske vlade je više nego jasna kad je reč o tome da Rusija predstavlja opasnost koju treba zaustaviti. To je verovatno i jedina tačka razlaza Varšave i Budimpešte.
Za sve političke aktere ovi izbori su posebno važni. Opisuju ih kao prekretnicu sličnu onoj iz 1989. Ovo je i poslednja bitka Kačinskog i Tuska, dvojice ljudi koji su dominirali poljskom politikom u poslednje dve decenije. Šta god da se desi nakon glasanja, poljsko društvo će ostati duboko polarizovano.
"VERUJEM DA ĆE ONO ŠTO ĆU REĆI, BITI OD VELIKE VAŽNOSTI ZA GRAĐANE SRBIJE" Predsednik Vučić obraća se naciji večeras u 18 časova