I najnovija halabuka koju nakon izbornog poraza prave Dragan Đilas i njegove političke marionete s liste „Srbija protiv nasilja“ još jedna je epizoda sada već mamutske serije u režiji Dragana Šolaka, formalnog vlasnika Junajted grupe i neformalnog kreatora mnogo većeg mehanizma za uništavanje konkurencije. Đilasov novi politički projekat nije ništa drugo nego još jedna interesna grupa u službi Šolaka.
To je uostalom i javnosti postalo jasno tokom majskih građanskih protesta izazvanih masovnim ubistvima. To je bio onaj momenat kada je Đilasova grupacija bezočno iskoristila bol i empatiju građana i u ulične proteste ubacila interese svog finansijera i medijskog pokrovitelja. A raspisivanje izbora, kao pokušaj ugrožavanja Vučićeve vlasti, i dobijanje nacionalne frekvencije, kao novi izvor širenja biznisa, Šolaku su u ovom trenutku prioritetne stvari. Zato je i ovo čemu sad svedočimo samo nastavak te beskrupulozne igre Dragana Šolaka, oko koje se vrti mnogo nevidljivih igrača i nesagledivo prostranstvo još bržeg i većeg bogaćenja.
Noseća uloga u predizbornom i postizbornom segmentu rezervisana je za Đilasa i on je gotovo celu opoziciju uspeo da uklopi po meri Šolaka. Ko se u takav šablon nije uklapao, nije ga ni moglo biti u medijima Junajted grupe. Medijska mašinerija je, naravno, jedan od najvažnijih delova Šolakovog mehanizma, a N1 i Nova S su u njemu udarne igle. Upravo u tom delu se krije i glavni distributivni centar kroz koji se plasiraju sadržaji naručeni od već kupljenih igrača. Ko malo pažljivije prati mogao bi da s priličnom tačnošću locira sve centre iz kojih je Šolak obezbedio municiju za svoju borbu za ekstraprofit u Srbiji. Koliko je bilo vidljivo u ranijim njegovim biznis poduhvatima, toliko je vidljivo i u ovom najnovijem, koji se trenutno pokušava useliti u Republičku izbornu komisiju. To je tako, jer je pokrenut apsolutno isti političko-medijski mehanizam za uništavanje konkurencije.
Zato ne treba da čudi što se i u veštački stvorenu postizbornu krizu u Srbiji postepeno uključuju i pojedini evroparlamentarci, američki kongresmeni i senatori, takozvani nezavisni analitičari, nevladine organizacije... U tome se mogu sagledati i efekti ugovora koje je Šolak u prethodno sklapao sa lobističkim kućama širom sveta. Tako su lobisti svetske konsultantske kuće „Highgate“ bili glavni oslonac Šolaku kada je 2021. godine u Evropskom parlamentu pokušavao da u izveštaju o Srbiji ubaci i nepovoljne odredbe o Telekomu, kao svom jedinom konkurentu, o čemu je Kurir već pisao.
Da je preko nekih lobista „probio“ i u neke američke institucije, pokazao je slučaj pisma u kojem je pre dve godine grupa američkih kongresmena, sa poznatim albanskim lobistima Ričijem Toresom i Džejmsom Mekgavernom na čelu, od predsednika Bajdena zatražila da nepodobnim subjektima iz Srbije uvede sankcije. Taj dopis u Belu kuću je stigao samo dan nakon posete Đilasa i Borka Stefanovića Vašingtonu. Za podgrevanje aktuelne priče, Šolakovi mediji, uz paušalne ocene pojedinih evroparlamentaraca, prenose poruke senatora Džin Šahin i Pita Riketsa, koji pozivaju „sve relevantne institucije u Srbiji da hitno razmotre da li bi izbore trebalo ponoviti u određenim regionima da bi se osiguralo da rezultati odražavaju volju građana“.
Tok događaja pre i posle ovih izbora neodoljivo podseća na sve što je Šolak preko Đilasa, a ovaj preko svojih marioneta, i ranije pokušavao da radi, sve s ciljem da za imperiju obezbedi prostor u kojem će nezajažljivo bogaćenje biti osigurano. Opoziciona priča „Srbija protiv nasilja“ samo je cinično odabrana kao usputna stanica za Šolakov pomahnitali voz-trezor.
