Ljubav i rat su još od praskozorja čovečanstva u starome veku pokretačke sile čudnoga stvorenja zvanog čovek. Još je antički mudrac Empedokle govorio o silama privlačenja i odbijanja koje čine primarnu mehaniku osnovnih ljudskih poslova, a kasnije su mnogi pesnici i pisci opevavali i ljubav i mržnju, i rat i mir, te večne krajnosti ljudske egzistencije. Ipak, ove dve krajnosti imaju nešto zajedničko, a to je da su u simboličkom smislu označene istom bojom, jer crvena boja je od pamtiveka boja ljubavi, jer je crvene boje srce kao njen simbol, ali je crvena boja i oduvek bila boja ratova i revolucija, budući da je te boje i krv koja se lila u raznoraznim sukobima koje je čudno stvorenje zvano čovek kroz istoriju vodilo.
Ova univerzalnost crvene boje se možda danas nigde ne vidi tako jasno kao u Crvenom moru, koje odvaja Arabljansko poluostrvo od afričkog kontinenta. Nakon poslednjih združenih udara američko-britanskih snaga na jemenske Hute, koji su prethodno i sami projektilima udarali po raznoraznim brodovima koji su plovili Crvenim morem, potpuno je jasno da će Crveno more biti još crvenije - nažalost, od krvi, a ne od ljubavi. Jer ljubavi ima sasvim malo na važnim strateškim tačkama sveta, oko kojih se po definiciji spore različite male i velike sile, a Crveno more je bez sumnje jedna od najvažnijih strateških tačaka sveta jer kroz njega od moreuza Bab el Mandeb sve do Sueckog kanala ide glavni plovni put od Azije ka Evropi. Majka sveg mišljenja svih stratega svih vremena je da je potrebno kontrolisati važne plovne puteve, odnosno sprečiti da ih drugi kontrolišu. Stoga su shodno gvozdenoj uzročnoj vezi, koja je otac sveg strateškog mišljenja, nakon udara Huta na brodove u Crvenom moru morali nužno uslediti udari na Hute, kako bi se razjasnilo ko zapravo kontroliše ovaj važan plovni pravac.
Tako da je puškaranje u Crvenom moru bilo nužno, kao što je nužno da pukne zapaljeni fitilj dinamita. Oni koji su ga potpalili su opet jednim udarcem ubili par muva, jer se intenziviranjem sukoba u Crvenom moru od mirovnog sporazuma udaljuju Saudijska Arabija i Iran, koji su mu do juče težili, budući da su to strane umešane u građanski rat u Jemenu, čiji su Huti izdanak. Nadalje, puškaranjem u Crvenom moru se rasterećuje ukrajinski front, na kome Rusija, pošteno je reći, sve bolje stoji. I konačno puškaranjem u Crvenom moru se targetira Evropa, koja je bez sumnje najveća žrtva globalne strateške rafalne vatre koja je je krenula sa Ukrajinom, jer se ovim puškaranjem u Crvenom moru otežavaju njene trgovinske veze sa Azijom, odnosno prvenstveno Kinom. Ukoliko je Kina bila najveći indirektni strateški dobitnik dešavanja u Ukrajini, ona je sada, uz Evropu, najveći strateški gubitnik puškaranja u Crvenom moru, koje direktno destruiše plovne rute njenog novog puta svile. Stare revolveraške sile Amerika i Rusija su, direktno ili indirektno, ovim pokazale „mekim“ silama Kini i Evropskoj uniji da još uvek drže kontrolni paket svetskih strateških zbivanja.
A Crveno more ovako ostaje jedno od ključnih mora svetske istorije, još otkad je Mojsije preveo preko njega izrailjski narod iz Egipta u Obećanu zemlju. U Starom zavetu piše kako mu je Gospod otvorio put kroz more, ali oni koji se bave strategijom znaju da je on zapravo bio vrstan strateg, koji je znao ritam plime i oseke ovoga plitkoga mora, koristeći to u interesu sopstvenog naroda, baš kao što to danas rade na istom mestu stratezi različitih strana.
NE PROPUSTITE
