Bajden i Tramp su lako pobedili na unutarstranačkim izborima koji su održani u "superutorak". Bajden je na izborima za demokratsku nominaciju pobedio u 14 država dok je poraz pretrpeo samo na području nevažne Američke Samoe. Tramp je takodje trijumfovao u svim državama osim u Vermontu.Time su gotovo izvesno za novembar ove godine zakazali novi stari duel i praktično ponavljanje izbora od pre četiri godine.
Da će Tramp biti ponovo predsednički kandidat GOP bilo je jasno još onda kada je Ron Desantis počinio politički suicid. Već tada je Tramp postao nedostižan i nepobediv za stranačke konkurente. Nakon izbornog potopa na "superutorku" Niki Hejli je saopštila da odustaje od dalje trke čime su se Trampu širom otvorila vrata da postane kandidat GOP za predsednika SAD. Hejli, po svemu sudeći, neće podržati bivšeg predsednika Trampa koji će i bez njene podrške lako obezbediti potrebnih 1215 delegata i tako formalno izboriti republikansku nominaciju.
Aktuelni predsednik Džo Bajden se nije ni suočio s pravim protivnikom, pa je pobedio bez muke i bilo kakve ozbiljne kampanje.
Velika arapsko-američka zajednica u Mičigenu se zbog rata u Gazi okrenula protiv predsednika Bajdena kome je pomogla da pobedi na izborima pre četiri godine. Bajdenov tim u startu nije pridavao značaj rezultatima glasanja u Mičigenu, ali je u utorak portparol kampanje Loren Hit rekla da predsednik Bajden neumorno radi na okončanju nasilja i uspostavljanju pravednog, trajnog mira na Bliskom istoku.
Izbori za prvog čoveka Bele kuće će ove godine biti isti kao i većina američkih predsedničkih izbora u ovom veku. Biraće se između dva nepopularna kandidata, koji uglavnom mobilišu "glasove protiv".
Privreda, abortus i imigracije su najvažnija pitanja za birače. Sve veći pritisak na granicu u Teksasu mogao bi dodatno da stimuliše one birače koji će glasati za Trampa, koji se zalaže za deportacije i podizanje zidova. Treba istaći da ograničavanje migracija zagovara i Bajden.
Najveće političke razlike između Bajdena i Trampa se uočavaju u politici prema Rusiji i ratu u Ukrajini. Tramp preko republikanskih kongresmena blokira 60 milijardi dolara pomoći Ukrajini i tvrdi da bi rat okončao za samo "24 sata", dok Bajden insistira na tome da se u Ukrajini brani sloboda i demokratija.
Većina demokrata smatra da bi još jedan Trampov mandat doveo do kraja američke liberalne demokratije. Decenija radikalizacije učinila je Republikansku stranku toksičnom i jednom od najekstremnijih stranaka krajnje desnice na svetu. GOP je pod vođstvom Trampa razarala američko društvo, poremetila odnose sa EU, doprinela rastu ekstremističkih i antisistemskih pokreta.
Dakle, američki birači imaju izbor između dve vrlo jasne i različite Amerike oličene u dva stara kandidata. Ako Bajden pobedi, neće doći ni do kakvih epohalnih poremećaja. Ako se Tramp vrati u Belu kuću, SAD će se promeniti ali ne na bolje.
Evidentno je da su danas Amerikanaci duboko nezadovoljni ponuđenim izborom, kako sa 81-godišnjim polusenilnim Bajdenom, tako i sa 77-godišnjim besprizornim Trampom koji se uzgred suočava sa optužbama za brojna krivična dela. Ako bude proglašen krivm Trampu preti kazna zatvora. Brojne ankete pokazuju da većina Amerikanaca smatra da nijedan kandidat nema mentalnu oštrinu da služi kao predsednik još četiri godine. Ono što posebno bode oči jeste podatak da je više od 80% Amerikanaca zabrinuto za demokratiju u svojoj zemlji kao i za moguće političko nasilje u budućnosti.
NE PROPUSTITE
