Nedavno je greška prirode u liku Srđana Milivojevića iznela jednu užasnu i brutalnu laž kako je moja malenkost u jeku nekakve borbe za ministarska mesta htela da naškodi aktuelnoj ministarki pravde tako što sam, ni manje ni više, plasirao u medije informaciju o nasilnoj smrti osuđenika u Padinskoj skeli. Cilj mi je bio, kako reče Milivojević, da diskreditujem ministarku pravde, jer bi to meni osiguralo prohodnost ka ministarskoj fotelji. Naravno, ovu brutalnu i skandaloznu laž dotični nesrećnik nije sam osmislio. Pre svega zato što je ograničene pameti, bez obzira na beskrajnu pokvarenost koju poseduje. Nemam nikakvu dilemu da su mu u osmišljavanju ove podmetačine pomagali određeni ljudi iz sistema, svakako i iz same Srpske napredne stranke.
Ne postoji sistem na kugli zemaljskoj u kome oni koji su na pozicijama neće učiniti sve, pa čak i preko mrtvih će gaziti, samo da bi svoje pozicije sačuvali. Tako se određenim idiotima koji čine naše pravosuđe, a verujte, nije ih mali broj, učinilo da bi moj potencijalni dolazak na mesto ministra pravde njima značio gubljenje dosadašnjih privilegija. Da budemo načisto, svakako bih se potrudio da im se to dogodi kada bih kojim slučajem bio u takvoj poziciji. No, poenta cele priče je u tome što mene nikakvo aktivno bavljenje politikom, posebno sedenje u nekoj ministarskoj fotelji, nikada nije zanimalo, niti će me zanimati. Svako ko me poznaje veoma dobro upoznat je s mojim čvrstim stavom da mi nije ni na kraj pameti da budem ministar. Ne pada mi na pamet nijedna politička funkcija, ne samo ministarska. Otuda, nije mi jasno odakle im poriv za ovakvu brutalnu laž koju su plasirali preko čarapanskog izroda Srđana Milivojevića. Valjda su umislili da svi na ovom svetu funkcionišemo kao oni, odnosno da su nam funkcije i moć, svakako i bogaćenje preko istih, smisao života. Za funkciju bi najrođenijeg prodali. Bez obzira koliko su beskrupulozni i pokvareni, mogu samo da im poručim da, što se mene tiče, mogu zauvek mirno da spavaju. Funkcije me zanimaju koliko i oni sami. Između ostalog, sve ovo pišem da bismo se jednom zasvagda razjasnili.
Dakle, mene na ministarskoj poziciji videti nećete. Ni sada, a bogu hvala, nadam se i nikada. Ič me to ne zanima, a da budem do kraja iskren, mislim i da nisam dostojan toga. Ne zanimaju me stranačke kombinatorike, dogovori, ko će gde da zasedne, ko će šta da ugrabi. Van toga sam i boli me desni lakat za sve to. Zato, uvažena gospodo, mene se okanite i skinite mi se s grbače. Ukoliko to ne učinite, lako bih mogao o mnogima od vas da razvežem jezik, jer me bez ikakve potrebe čačkate. Ne diram vas, ne dirajte me.
Svakako ste mi toliko odvratni kada vas gledam kako rukama i nogama grebete da ostanete u sedlu. Nema te zadnjice u koju ne biste ušli do kukova samo da zadržite funkciju. Slobodno se vi glođite, podmećite jedni drugima, saplićite svoje kolege, plivajte u fekalijama jer, bože moj, funkcija je najbitnija. Od mene samo budite što dalje i skidajte svoje prljave ručerde sa mene i ne pominjite me vašim fekalnim ustima. Sve ovo vam pišem kao poslednje upozorenje, jer sledeći put ću razvezati jezik o vama, a svakako ću se i raspisati. Tada vam ne bih bio u koži.
P. S. Apelujem da nađete nekog pismenijeg i kredibilnijeg za portparola. Srđan Milivojević je ipak samo niži čin dvorske lude.
NE PROPUSTITE
