Ne znam kako sam zaboravio da u povremenim famoznim pričama o starim srpskim zanatima pomenem jedan ne tako star, ali često praktikovan - zanat pretakanja iz šupljeg u prazno. Zanat je na prvi pogled vrlo isplativ. Šuplje je neograničen resurs, a prazno se nikad ne može napuniti šupljim. Naizgled, nema prepreka da posao cveta.
Kao i ostali stari srpski zanati, i pretakanje iz šupljeg u prazno je smišljen s ciljem da se komplikovanjem života većine olakša život zanatlija, ali - baš kao i ostali srpski zanati - kad dođe krčmar i napravi račun, pretakanje iz šupljeg u prazno završi tako što svima zagorča život. Kasnije ćemo o tome.
Poslednjih godina glavni repromaterijal za pretakače su - ustaše, ne one prave, kojima su ih spasavajući svoja dupeta sunarodnici prepustili na milost i nemilost - nego ustaše kao pojam, ili je možda bolje reći kao strašilo, koje se iz šupljih glava pretače u prazninu javnosti, a lansira preko tabloida, i junak televizora tik ispod najnovijih slika starletskih međunožja i vesti o spanđavanjima i raspanđavanjima eminentnih sponzoruša.
U tom smislu je i Dinko Gruhonjić pretočen u ustašu, a povod za pretakanje bio je što se Gruhonjić zove isto kao Dinko Šakić - ustaški časnik koji se naročito isticao u klanjima i što je to na nekoj tribini u ironičnom kontekstu i rekao.
Međutim, srbska svetosavska omladina ili ne zna - ili neće da zna - šta je ironija, pa je u organizaciji kojekakvih parastudentskih udruženja i slučajnih prolaznika organizovala blokadu novosadskog Filozofskog fakulteta, na kome Dinko predaje i „izašla sa zahtevom“ da se Gruhonjiću da otkaz. U čije ime? S kojim pravom? Glupa pitanja.
Nije to ništa novo! To je još jedno ponavljanje istorije. Garantujem da su dedovi najmanje 50 odsto momaka koji su blokirali Filozofski fakultet četrdesetih godina prošlog veka učestvovali u sličnim akcijama, samo sa obrnutim predznakom, što će reći da su umesto ustaša s fakulteta izbacivali „narodne neprijatelje“, a bavili su se i sečenjem pantalona „frulica“ i šišanjem dugih kosa „klasno nesvesnih“ omladinaca.
Tamo gde su karakteri labilni nemoguća je bilo kakva stabilnost. Kao što u više navrata napisah, lično poznajem - još su, slava bogu, živi, moji su vršnjaci - dilbere koji su klicali Titu i rmbačili po radnim akcijama, da bi potom klicali Miloševiću, pa Koštunici, da bi i na kraju listom završili kličući Visokom Mestu. Jedan se čak nalazi povisoko u SNS-ovom establišmentu. Da mu ne pominjem ime. Nema smisla da ga tipujem i da mu otimam ljeb iz usta.
Gotovo je izvesno da će Dinko Gruhonjić ostati da predaje na Filozofskom fakultetu, dibidus je izvesno da neće promeniti svoje stavove, koji idu na qrz nacionalno svesnim omladincima, sasvim je sigurno da će nastaviti da piše kako piše, aferu Pretakanje Dinka Gruhonjića u Dinka Šakića zameniće neka druga afera - verovatno je već u pripremi - dok se na kraju krajeva sve ne pretvori u jednu veliku aferu.
