Ruski predsednik Vladimir Putin i lider Severne Koreje Kim Džong Un potpisali su sporazum o strateškom partnerstvu koji uključuje klauzulu o obostranoj odbrani u slučaju napada na jednu od dve zemlje, a dramatično podizanje odnosa na nivo formalnog savezništva unelo je nove elemente u postojeće tenzije između Korejskog poluostrva i Dalekog istoka.

- Sveobuhvatni sporazum o partnerstvu predviđa, između ostalog, pružanje uzajamne pomoći u slučaju agresije na jednu od strana u ovom sporazumu - najavio je Putin kopiju upotrebe člana 5 Povelje NATO pošto je posle blizu četvrt veka prvi put posetio Pjongjang.

Kim hermetizovanom komunističkom zemljom upravlja drakonskim zakonima i do sada se najviše oslanjao na Kinu, ali mu je još jedan autoritarni partner više nego dobrodošao. Lideri dve izolovane zemlje imaju zajedničkog neprijatelja na Zapadu i ruski lider sada Severnu Koreju uključuje u širok antiamerički front pod liderstvom Moskve i Pekinga.

Putin je u autorskom tekstu objavljenom u dnevniku Rodong Šinmun uoči dolaska na drugi susret s Kimom u poslednjih devet meseci bio jasan: Moskva će braniti Pjongjang od „lukavih, opasnih i agresivnih neprijatelja juče... i nastaviće da ga brani u budućnosti“.

Zahvaljujući Kimu na „doslednoj i nepokolebljivoj podršci specijalnoj vojnoj operaciji“ u Ukrajini, potvrdio je da će Moskva nastaviti da se bori protiv „hegemonističke, imperijalističke politike Sjedinjenih Država i njenih saveznika“. Iako Kim, treći u dinastiji severnokorejskih diktatora, dokument opisuje kao „striktno miroljubiv i odbrambeni“, radi se o velikoj rokadi odnosa snaga na Dalekom istoku koja u antizapadni front uključuje tri nuklearne sile - Rusiju, Kinu i Severnu Koreju - čime se ozbiljno menja bezbednosna struktura regiona.

Amerika je region Indo-Pacifika proglasila za najviši prioritet spoljne politike, pa partnerstvo Rusije i Severne Koreje doživljava kao najveći izazov još od vremena Korejskog rata pre sedam decenija. Državni sekretar Entoni Blinken govori o „očajničkom pokušaju“ Putina da ojača odnose sa zemljama koje mogu da pomognu Rusiji u ratu protiv Ukrajine. Generalni sekretar NATO najavljuje da će se na samitu u Vašingtonu narednog meseca razmotriti mere jačanja bezbednosti Južne Koreje, Japana, Australije i Novog Zelanda.

Američki obaveštajni krugovi su sve zabrinutiji zbog konsolidacije saradnje unutar grupacije KRINK - Kina, Rusija, Iran i Severna Koreja - koja se doživljava kao „osovina zla“, što je eho terminologije koju je koristio predsednik Džordž V. Buš opisujući pretnje dinastije Kima prema Južnoj Koreji i Japanu. Strah je toliki da se pominje i ponuda od milijardu dolara za rušenje režima u Pjongjangu.

Dve najsankcionisanije zemlje sveta - Severna Koreja zbog nuklearnog i raketnog programa i Rusija zbog agresije na Ukrajinu - potpisale su sporazum o proširenju političke, ekonomske i vojne saradnje koji zamenjuje one potpisane 1961, 2000. i 2001. i predstavljaće osnov za naredne godine.

Lideru Kremlja potrebno je više oružja kako bi popunio ruske arsenale, ozbiljno ispražnjene ratom u Ukrajini. Posle septembarske Kimove posete Moskvi, dve zemlje su krenule u ozbiljan razvoj vojne i ekonomske saradnje, za koju se veruje da uključuje i transfer 10.000 kontejnera sa pet miliona artiljerijskih zrna, balističkih raketa i drugog naoružanja koje je Rusiji neophodno. Zauzvrat, Pjongjang - sem pomoći u hrani zbog akutne ekonomske krize i finansijske podrške neophodne za očuvanje režima - dobija razvijenu vojnu tehnologiju, uključujući onu neophodnu za špijunske satelitske programe u kosmosu.

Prošlog novembra Severna Koreja je u orbitu lansirala prvi izviđački satelit, veruje se uz pomoć Moskve.

Izvesno je da dogovor Putina i Kima o suprotstavljanju „globalnoj neokolonijalnoj diktaturi“ SAD znatno komplikuje bezbednosnu politiku američke administracije u Aziji. To što je posle Severne Koreje Putin otputovao za Vijetnam unosi na Zapadu dodatne elemente zabrinutosti da Moskva ubrzano gradi političke i vojne fortifikacije na Dalekom istoku.