Strasti oko evropskih izbora još uvek se nisu stišale iako rezultati jasno pokazuju da se ništa značajnije neće promeniti u sastavu novog Evropskog parlamenta. Višegodišnja medijska histerija da će se dogoditi ogroman talas krajnje desnice se nije obistinio. Tri najveće evropske političke grupacije su zadržale svoje pozicije uz određene izmene.

Nesumnjivi pobednik ovih izbora je Evropska narodna partija (EPP), dok su najveći gubitnici Liberali (Renew) i Zeleni (Greens/EFA), koji su doživeli ozbiljan pad. Liberali su osvojili 74, odnosno izgubili 23 mesta. Takođe, ova grupacija će biti četvrta po veličini u Evropskom parlamentu jer su treće mesto zauzeli Evropski konzervativci i reformisti (ECR), koje mnogi s pravom vide kao brata blizanca grupi Identitet i demokratija (ID). Zeleni su sa 67 spali na 51 poslanika.

Konzervativci i reformisti (ECR), kako se i predviđalo, popravili su svoj rezultat u odnosu na prethodne izbore. Osvojili su 83 mandata, što je za 23 mesta više nego što su dosad imali.

Socijaldemokrate (S&D) uspele su da obezbede 136 poslanika, što u poređenju s dosadašnjih 148 mesta predstavlja nešto slabiji rezultat u odnosu na izbore 2019. godine. EPP, socijaldemokrate i liberali moći će komotno da nastave saradnju. Zajedno imaju 399, a za većinu je potreban 361 poslanik. Treba istaći i da mnogi poslanici trenutno nisu povezani ni sa jednom grupom u EP, uključujući one iz mađarskog Fidesa, nemačke AfD, koju je grupa ID isključila, i portugalskog Cega. Nema dileme da će se uskoro stvoriti novi savezi, koji će dovesti i do pregrupisavanja krajnje desnice u Evropskom parlamentu.

Demohrišćanske, konzervativne stranke desnog centra grupisane oko EPP potvrdile su snagu vodeće političke grupacije u Evropskom parlamentu osvojivši 189 mandata. Rezultat ultradesnih partija okupljenih oko grupe ID sa 58 poslanika potpuno je irelevantan za budućnost i sudbinu Evrope. Građani Evrope su na ovim izborima, isto kao i pre pet godina, nedvosmisleno poručili da ne žele ekstremnu desnicu izabravši više od 450 poslanika koji joj ne pripadaju. Ima razloga za oprez jer se trend rasta radikalne desnice nastavlja, ali u ovom trenutku je pogrešno reći da ona predstavlja opasnost.

Što se tiče odziva birača na izborima za Evropski parlament, on je počeo da pada od 2004. godine, posle istorijskog proširenja, kada je deset država postalo deo EU. Na ovim izborima je bio sličan kao i na prethodnim. Na izborima 2019. godine izašlo je 50,66%, a na ovima 50,97% birača.

Evropski parlament će u julu glasati za novog predsednika Evropske komisije i Evropskog saveta, i to tajnim glasanjem. Prošli put, kada su vladajuće tri grupacije zajedno sa zelenima mogle da računaju na veći broj mandata nego danas, Ursula fon der Lajen je izabrana na čelo Evropske komisije većinom od samo devet glasova. Kako danas stvari stoje, najrealnije je da će ona dobiti drugi mandat. Bivši premijer Portugala Antonio Kosta trebalo bi da zameni Šarla Mišela na mestu šefa Evropskog saveta, dok bi aktuelna premijerka Estonije Kaja Kalas preuzela poziciju visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku.